Park ljubavi i park mira

Istina se zalaže za pravljenje dva velika konceptualna parka u Novom Sadu. Prvi je Park ljubavi koji bi promovisao porodicu, povezujući njen rast i razvoj sa prirodom na taj način što bi svaki par koji se venča i svako dete koje se rodi na teritoriji Grada Novog Sada dobili zasađeno drvo i pločicu sa svojim imenom. Drugi veliki projekat, Park mira bi sa izložbenim prostorima i Institutom za mir kao naučno-istraživačkom ustanovom potvrdio snažnu opredeljenost za društvo bez ratova i nasilja. Ovi parkovi bi bili simbolična poruka da želimo da živimo u normalnom i moralnom društvu kojem su mir i ljubav osnovne civilizacijske vrednosti.

Verujemo da se većina vas zapitala gde ima mesta u Novom Sadu za dva tako velika parka, ali mi smatramo da bi pravi odgovor imali urbanisti koji su stručni za to da odrede površine na periferiji grada  na kojima bi oni mogli da se naprave, čime bi oko njih formirali i nove gradske centre.

Sami nazivi parkova govore o porukama koje ovim projektima šaljemo, a to su snažne poruke mira i ljubavi. Mir je preduslov za normalan život, a kada postoji mir u društvu onda se mogu razvijati uslovi za harmonične porodice i kvalitetne partnerske odnose supružnika. Oba parka su zamišljena tako da promovišu vrednosti mira, tolerancije i međusobnog poštovanja ali i da postanu središta održive harmonije između prirode i ljudi.

Uzimajući u obzir koliko su bitni kultura i istorijsko nasleđe, kreiranjem ove ideje integrisali smo sam koncept parkova u iste. Čuvanjem autentičnosti i originalnosti kulturnog nasleđa Novog Sada, crpeći inspiraciju iz tradicionalnih umetničkih stilova i uključivanjem informativnih tabli, skulptura, umetničkih dela ili interaktivnih instalacija, sa naglaskom na tematiku parka. To bi pomoglo posetiocima da bolje razumeju kontekst parkova. Takođe, organizovanje kulturnih događaja poput koncerata, izložbi, predstava i festivala, što ne doprinosi samo kulturnoj sceni već i unapređuje značaj parkova kao kulturnih središta. Sve ovo bi zahtevalo pažljivu ravnotežu između tematike parkova, autentičnog očuvanja prošlosti i stvaranja prostora koji će služiti savremenim potrebama zajednice. Takva integracija može obogatiti iskustvo posetilaca i doprineti dugoročnom održavanju parkova.

Kada je u pitanju održivost parkova, kako ekološki, tako i u smislu društvene zajednice tu je najvažnija inkluzivnost i učestvovanje zajednice u projektu izgradnje ovih parkova, čime se osigurava podrška i angažovanje lokalnog stanovništva, ali i celog regiona. Uključivanje ekološkog aspekta se odnosi na održavanje i podržavanje raznovrsnosti biljnih vrsta, sa naglaskom na one koje su autohtone za ovaj region. Za društveni aspekt uključivanje zajednice u proces planiranja ovih parkova je ključno za stvaranje prostora koji će zaista odražavati potrebe i vrednosti zajednice, ali i regiona. Zato je potrebno formirati radne grupe koje uključuju predstavnike nevladinog sektora, poslovnog sektora, lokalnih inicijativa i organizacija koje već rade na sličnim ciljevima, kao i druge interesne grupe, a sve u cilju edukacije o zaštiti prirode, promociji ekoturizma i pružanja prostora za rekreaciju i obrazovanje. Održivost parkova zahteva dugoročno planiranje, integrisani pristup pomaže u stvaranju ravnoteže između očuvanja ekosistema i zadovoljenja potreba lokalne zajednice.

Posvećenost ovoj ideji nije nas sputala da imamo u vidu sve zelene površine koje su već izgrađene, ali su ostale bez zelenila. Tu planiramo reorganizaciju postojećih prostora  kako bi se oslobodilo mesto za manje parkove koji se u nekim slučajevima mogu praviti na više nivoa ili na krovovima zgrada. To je vertikalno planiranje i može biti efikasan način da se koristi ograničen prostor u urbanim sredinama. Takođe, razmatramo podzemne prostore za izgradnju parkova koji mogu biti kombinovani sa izgradnjom podzemnih garaža i ponudom roba i usluga. Ovo je inovativan način korišćenja prostora ispod zemlje za stvaranje zelenih površina koji je u svetu star tek nekih desetak godina.