Klimatske promene i naša stvarnost

Doprinos čoveka globalnom zagrevanju

Podaci NASA odeljka za klimu upućuju na ozbiljne probleme sa kojima se Zemlja suočava. Ugljen-dioksid u vazduhu je dostigao najviši zabeležen nivo u poslednjih 650.000 godina, dok je globalna prosečna temperatura porasla za 0. 8°C od 1880. godine do danas. Arktički morski led se otapa i smanjuje za 12. 8 % na nivou decenije, prema merenjima od 1981. godine. Od 2002. godine, slojevi leda na Antarktiku i Grenlandu se smanjuju velikom brzinom, a intezivnije otapanje beleži se od 2009. godine. Nivo mora je u porastu u proseku 3.3 mm godišnje. Prema merenjima i upoređivanju podataka od 1993. do 2018. godine, prosečan nivo mora povišen je za 90 (±1) mm. U izveštajima se navode dva razloga za porast nivoa mora: Prvi je u direktnoj vezi sa otapanjem leda i glečera, a drugi se ogleda u širenju morske vode koja je u direktnoj vezi sa zagrevanjem. Godina 2016. zabeležena je kao najtoplija godina, dok je 2020. godine, temperatura iznosila rekordnih 20 stepeni.

Nezaobilazna tema je ispitivanje uticaja ljudskih aktivnosti koje utiču na globalno zagrevanje. Važan aspekt klimatskih promena ogleda se i u njihovom uticaju na poljoprivredu, tržište i ekonomiju, na glad i siromaštvo na globalnom nivou, na društvo, na spoljne politike država i međunarodne odnose, na (bio)etiku individualnih, nacionalnih i međunacionalnih odnosa. Jedno od važnijih pitanja uticaja klimatskih promena na ljude jeste pitanje društva. Dilema posledica klimatskih promena na društvo, ogleda se upravo u „imperativu zajedničkog postojanja“. Ukoliko usled klimatskih promena, svet bude suočen sa narušenom poljoprivredom i sa problemima masovne neuhranjenosti, otvara se diskusija da li će društvo kakvo poznajemo prestati da postoji? Da li će društvo sačinjeno od individualističkih karaktera održati razvijene osobenosti negovanja morala i altruizma ili će se, usled suočavanja sa masovnom gladi raspasti na svoje pojedinačne karaktere? Da li će ljudi, kao pojedinačni karakteri društvene zajednice jedni drugima postati konkurenti za prehranu i preživljavanje?

Prema podacima FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija), do 2048. godine, povećanje kiselosti okeana biće dovoljno visoko da uzrokuje nestanak života u morima i okeanima, a krivac je plastika u vodama, kao i stočna industrija. Uticaj uzgoja stočnih životinja na povećanje kiselosti okeana ogleda se u oslobađanju njihovog fekalnog i biološkog otpada, koji završi u vodama. Suplementiranje i nutritivno obogaćena prehrana stočnih životinja utiče i na život u rekama. Nutrijenti koji preko fekalnog otpada dođu do reka izazivaju eutrofikaciju, što znači da fosfor i azot iz biološkog otpada stočnih životinja u rekama izaziva cvetanje algi, koje će smanjiti količinu sunčeve svetlosti pod vodom, te dalje smanjiti dovod kiseonika podvodnim biljkama. Na sličan način, oslobađanjem teških metala i patogenih mikroba iz otpada pilića i kokošaka, može doći do razvoja brojnih bolesti u kopnenoj prirodi. Zagađenje pijaće vode odvija se na sličan način kao i zagađenje voda i vodenih ekosistema, a najveća opasnost ogleda se u vidu povećanog broja patogenih mikroorganizama koji ugrožavaju zdravlje ljudi i životinja.
Prema FAO izveštaju iz 2006. godine, stočni uzgoj se navodi kao ljudska aktivnost koja u najvećoj meri doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte, a prati je saobraćaj. Većina drugih aktivnosti koje svoje posledice impliciraju na klimatske promene, zapravo su posledica razvijenih industrijskih sistema. Nestanak šuma (deforestizacija) je u velikoj meri „kolateral“ stočnog uzgoja, a zagađen vazduh je na isti način šteta uzrokovana saobraćajem itd. Deforestizacija je problem koji se implicira direktno na globalno zagrevanje, ali i na divlji soj biljaka i životinja. Smanjene pošumljene površine znače smanjen biodiverzitet. Postojanje gustih prašuma je osnovni preduslov za postojanje orangutana, što je od izuzetne važnosti imajući u vidu činjenicu da je ova životinja na IUCN (Međunarodna unija za zaštitu prirode) crvenoj listi ugroženih životinja. Međutim, kako bi se obezbedile velike količine jeftinog biljnog palminog ulja, radi se masovna deforestizacija radi oslobađanja velike količine zemlje, zbog plantaža palminog drveta. Između 1990. i 2015. godine, globalno pošumljeno područje smanjeno je sa 31.7 % ukupne kopnene površine na 30.7 %, a kao razlog se navodi ljudska aktivnost, odnosno najviše upotreba zemljišta za poljoprivredne namene. U sedam severnoameričkih država, u periodu 1990-2005 godine, čak 70 % deforestizacije bilo je uzrokovano ekspanzijom pašnjaka za stočne životinje, a tokom istog perioda, deforestizacija u Brazilu zasnovana na proširivanju polja pašnjaka za stočne životinje iznosila je 80 %. Na godišnjem nivou, 13 milijardi hektara šuma bude posečeno kako bi se zemljište pretvorilo u useve i pašnjake za poljoprivredu, od čega veliki deo bude namenjen stočnoj industriji.

Eksploatacija i promena namene zemljišta je takođe jedan od problema koji ostavljaju efekta na klimatske promene, ali i na poljoprivredu direktno i indirektno, preko klimatskih promena. FAO navodi da je 26 % ukupnog zemljišta na svetu prekriveno stalnim pašnjacima za stočne životinje, dok je 33 % ukupnih useva namenjeno za ishranu stočnih životinja. U poslednje tri decenije došlo je do velikog porasta potrošnje mesa i drugih proizvoda životinjskog porekla, što je dovelo masovnijoj eksploataciji zemljišta i promeni namene zemljišta, stoga FAO ističe stočnu industriju kao vodeću aktivnost u deforestizaciji i promeni namene zemljišta. Prema nekim istraživanjima to znači da bi se redukovanje proizvodnje proizvoda životinjskog porekla impliciralo na redukciju deforestizacije na 47-55 %.

Prema podacima koja iznosi EPA (Agencija za zaštitu životne sredine SAD), ukupan globalni transport (uključujući sve vidove transporta: drumski, železnički, avio, pomorski…) ostvaruje 14 % ukupne emisije gasova staklene bašte (GSB), izazvane ljudskim aktivnostima. Poljoprivreda predstavlja 24 % emisije GSB izazvane ljudskim aktivnostima, od čega je 14.5 % emisija GSB iz aktivnosti vezanih za stočni uzgoj životinja, dok 9.5 % emisije antropogenih GSB poreklo ima u drugim oblicima precizne poljoprivrede.U izveštaju sačinjenom od strane FAO – a, 2013. godine navodi se da samo uzgoj goveda za meso i mleko ostvaruje 65 % ukupne količine ovih gasova. Proizvodnja mesa goveda ostvaruje 41 % ukupne sektorske emisije GSB, dok proizvodnja mleka ostvaruje 20 % , a preostala četiri procenta proizvodnje GSB (0.3 GT) iz konkretnog sektora, dolazi od samih životinja, njihovog biološkog otpada, gabarita i pogonske snage.

Prema navodima FAO – a, redukovanje potrošnje proizvoda životinjskog porekla za 40 % u narednim godinama, oslobodilo bi količine zemljišta potrebne da se do 2050. godine obezbedi nutritivno bogata hrana za devet milijardi ljudi. Održivost u ekonomiji moguć je kroz ekološku održivost. Ljudske aktivnosti koje emituju gasove sa efektom staklene bašte izazivaju deforestizaciju, kontaminaciju vode i zemljišta i prekomerno eksploatišu prirodne resurse. U zemljama Evrope, zime će postati toplije i smanjiće se razlike između godišnjih doba, vlažnost vazduha biće povišena, a padavine će biti češće i obilnije, što će dovesti do poplava. Fekalne materije i kanalizacioni otpadi će se tokom poplava izlivati na useve i kontaminirati zemljište. Visok stepen vlažnosti dovešće do razvoja plamenjače i drugih gljiva i virusa nepogodnih za stabilnu poljoprivredu. U narednih trideset godina, čovečanstvo se može suočiti sa velikim okeanskim površinama visoko zakiseljene vode, u kojoj nema života. Kontaminiran vazduh i kontaminirano zemljište i zatrovano bilje, ubrzaće izumiranje pčela neophodnih za oprašivanje. A pčele su proglašene za najvažnija bića naše planete i trenutno njihova brojnost drastično opada.

Smanjenje i/ili prestanak konzumacije proizvoda životinjskog porekla, smanjena upotreba plastične i druge nerazgradive ambalaže i prelazak na ekološki održive vidove transporta nalažu se kao neophodno ljudsko delovanje u godinama pred nama, ukoliko kao civilizacija ne želimo se suočimo sa izumiranjem vrsta, ali i sopstvenim izumiranjem. Klimatske promene su naša stvarnost, a borba za njihovo zaustavljanje je naša obaveza.