Vreme izolacije i pojačana napetost kako među građanima, tako i među ukućanima, može dovesti do pojačanog nasilja u porodici. Nasilnici su po ceo dan u istom prostoru sa žrtvom, neminovno će posledicom „tanjih živaca“ eskalirati nasilje u svim oblicima.
Čak i funkcionalne porodice u kojima se nikada nije desio nijedan vid nasilja, sada u ovim ekstremnim uslovima izolacije, brige, uticaja medija, mogu biti u izazovu kako odoleti ovim negativnim energijama. Dodatan pritisak jeste online nastava, ukoliko su u porodici deca školskog uzrasta. Ipak, deca su posebno ranjiva u ovoj situaciji.
Prepušteni su informacijama odraslih, međutim, šta je sa decom čije porodice žive u težim uslovima? Kako ta deca da budu u toku i da dobijaju pravovremene informacije?
Iako u osnovi svi treba da poštujemo distancu i druge mere, postoje teškoće, koje može da donese višenedeljno ostajanje kod kuće svih porodica. Deca nisu odrasli, imaju izraženije potrebe za kretanjem i boravkom na vazduhu. Treba im olakšati ovaj period što je više moguće, a ta uloga jeste na odraslima.
Kako bi prevazišli ove izazove, postoji mnogo različitih načina kako da porodica provede što kvalitetnije vreme u izolaciji. Do uvođenja vanredne situacije, mi odrasli smo živeli užurbano. Radili smo po ceo dan, malo smo vremena posvećivali porodici i najmlađim članovima. Retko smo se družili, često smo nedeljama zaboravljali da pozovemo roditelje, rođake, prijatelje i druge bliske ljude. Izolacija pred nas postavlja izazov. Sada imamo vremena i na nama je da ga što bolje i opuštenije provedemo sa članovima porodice, radeći na bliskosti koju smo izgubili u prebrzom načinu života. Deca osete da su roditelji intenzivnije pod stresom i da se dešavaju neke stvari koje nisu uobičajene.
Treba im, na lep način, ukazati da je virus o kome svi pričaju, drugačiji od gripa, i nije jako opasan za decu koliko za starije članove porodice i da se zato uvode mere opreza. Proleće jeste vreme kada svi zajedno idemo u šetnju, deca se igraju napolju, ali i u ovoj situaciji može da nam bude zanimljivo.
Bilo bi dobro napraviti okvirni raspored dnevnih aktivnosti, jer će biti lakše i roditeljima i deci. Na primer, ujutru je to spremanje doručka, da učestvuju svi članovi porodice, zatim vreme za crtanje, čitanje, učenje, druženje. Takođe, deca mogu da gledaju razne edukativne emisije o prirodi, a starija deca razne školske emisije. Zatim ide vreme ručka, a posle toga deca imaju slobodno vreme koje mogu provesti na razne načine, tako što će igrati različite društvene igre. Posle društvenih igara kreće priprema večere, večera svih članova porodice i posle toga eventualno gledanje nekog porodičnog filma. Uz sve ove aktivnosti važno je da roditelji osmisle što više aktivnosti kretanja, poput poligona za fizičke vežbe.
Zbog povećanog stresa neki više odlaze u prodavnice oružja i alkoholnih pića, ističe CNN, navodeći da je prodaja pištolja u porastu širom SAD, kao posle 11. septembra i pada berze 1987. To je simptom neizvesnih vremena, rekao je za CNN analitičar tržišta oružja Rob Sautvik.
Znajući da smo zemlja u kojoj nasilje u kriznim situacijama često eskalira, trebalo bi preduzeti neke preventivne mere kada je problematika nasilja u pitanju. Dakle, fokus je na preventivi. Prvo, potrebno je koristiti društvene mreže i govoriti o ovome, upozoravati na ovu mogućnost i na taj način je pokušati sprečiti. SOS telefoni su takođe efikasno sredstvo, koji će biti otvoreni specijalno za žrtve porodičnog nasilja u toku vanredne situacije. Razgovori preko video chatova i konstantna socijalizacija, pogotovo u porodicama u kojima ima potencijalnih nasilnika, takođe je jedan od vidova onemogućavanja nasilja.
Vesna Cvjetanović,
predsednica ženskog fronta
#vesnacvjetanovic #istina #strankaistina #stopnasilju #sacuvajmoporodicu
