Svedoci smo velikog negodovanja građana zbog seče šuma. Za razliku od nas koji ne vodimo računa o prirodi u Japanu, gde je svaki kvadratni metar dragocen, čuvaju, vole i poštuju svoje šume. Svoju ljubav prema šumama su praktično pretočili u običaj koji se zove šinrin joku, a koji podrazumeva uživanje svim čulima tokom boravka u šumi.

Tokom odlaska u šumu ili planinu ljudi obično znaju gde i zašto idu, imaju cilj ili traže nešto određeno. Ova japanska veština je nastala iz budizma i podrazumeva da se u šumu ne ide sa nekim ciljem, već suprotno, da se u šumu ide i jednostavno tamo bude kako bi se um ispraznio od svih misli i želja i da bi se jednostavno osetila šuma bez analiziranja i razmišljanja. Japanska vlada je ovu praksu kao preporuku uvrstila u japanski medicinski sistem kao preventivu za očuvanje zdravlja. Po istraživanjima koja su rađena u Japanu i u Evropi ovakav pristup boravku u šumi dovodi u red krvni pritisak, srčani ritam i koncentraciju hormona stresa, kortizola. Dobar je i za poboljšanje kvaliteta sna i za povećanje broja prirodnih ćelija za borbu protiv infekcija i tumora.

Drvo na jednom kvadratnom milimetru svog lista sadrži od 100 do 1 000 malih sitnih pora koje se zovu stomate, što dolazi od grčke reči za usta. Te pore su poput usta kojima drvo diše. Jedna od prvih stvra i koje se nauče u ovoj tehnici je da se imitira drvo tako što se stane ispod nekog drveta i onda se pokuša opušteno zamišljati da se diše kroz pore, prožimajući se tako sa okružujućom prirodom. Kada se mobilni telefoni i svi ostali uređaji ostave kod kuće ovakav boravak u šumi omogućava da naša tela postaju naši vodiči, mi ih puštamo da nas intuitivno vode do mesta gde ćemo praktikovati slušanje i prožimanje sa šumom nigde ne idući. Cilj je da se kroz zvuke i mirise šume jednostavno osetimo sada i ovde u trenutku gde ne postoje frustracije, prošlosti i briga za budućnost, već gde jednostavno jesmo i da se tako oslobodimo stresa modernog doba.

Ova tehnika može da se radi hodajući kroz šumu, to je onda slično svesnom hodanju preuzetom iz takozvane šumske tradicije tajlandskog budizma, može da se radi vežbajući jogu u šumi, ili samo svesno jedući.

Preporučuje se da se ova tehnika, koju neki zovu terapija šumom, izvodi bosonogo kako bi se što je više moguće poboljšao odnos sa prirodom. Postoji i varijanta kada se ova tehnika radi na šumovitoj obali reke, jezera ili mora gde se kombinuje sa harmonizujućim uticajem šuma vode.

Zato ne secimo šume, već ih sadimo. Pored svih stvari zbog kojih su šume važne (sprečavaju eroziju zemljišta, najbolji su i najjeftiniji filter za dobijanje pitke vode, atmosferi daju 86 milijardi tona kiseonika a apsorbuju čak 119 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje i sl.) dopustimo šumama da budu i naš vodič ka miru i da nam budu prevencija koja obezbeđuje bolje zdravlje dižući imunitet čime se sprečavaju razne bolesti.

Stručna saradnica
Aniko Petrović

 

#strankaistina #ocuvanjeprirode #zdravlje