Сведоци смо великог негодовања грађана због сече шума. За разлику од нас који не водимо рачуна о природи у Јапану, где је сваки квадратни метар драгоцен, чувају, воле и поштују своје шуме. Своју љубав према шумама су практично преточили у обичај који се зове шинрин јоку, а који подразумева уживање свим чулима током боравка у шуми.

Током одласка у шуму или планину људи обично знају где и зашто иду, имају циљ или траже нешто одређено. Ова јапанска вештина је настала из будизма и подразумева да се у шуму не иде са неким циљем, већ супротно, да се у шуму иде и једноставно тамо буде како би се ум испразнио од свих мисли и жеља и да би се једноставно осетила шума без анализирања и размишљања. Јапанска влада је ову праксу као препоруку уврстила у јапански медицински систем као превентиву за очување здравља. По истраживањима која су рађена у Јапану и у Европи овакав приступ боравку у шуми доводи у ред крвни притисак, срчани ритам и концентрацију хормона стреса, кортизола. Добар је и за побољшање квалитета сна и за повећање броја природних ћелија за борбу против инфекција и тумора.

Дрво на једном квадратном милиметру свог листа садржи од 100 до 1 000 малих ситних пора које се зову стомате, што долази од грчке речи за уста. Те поре су попут уста којима дрво дише. Једна од првих ствра и које се науче у овој техници је да се имитира дрво тако што се стане испод неког дрвета и онда се покуша опуштено замишљати да се дише кроз поре, прожимајући се тако са окружујућом природом. Када се мобилни телефони и сви остали уређаји оставе код куће овакав боравак у шуми омогућава да наша тела постају наши водичи, ми их пуштамо да нас интуитивно воде до места где ћемо практиковати слушање и прожимање са шумом нигде не идући. Циљ је да се кроз звуке и мирисе шуме једноставно осетимо сада и овде у тренутку где не постоје фрустрације, прошлости и брига за будућност, већ где једноставно јесмо и да се тако ослободимо стреса модерног доба.

Ова техника може да се ради ходајући кроз шуму, то је онда слично свесном ходању преузетом из такозване шумске традиције тајландског будизма, може да се ради вежбајући јогу у шуми, или само свесно једући.

Препоручује се да се ова техника, коју неки зову терапија шумом, изводи босоного како би се што је више могуће побољшао однос са природом. Постоји и варијанта када се ова техника ради на шумовитој обали реке, језера или мора где се комбинује са хармонизујућим утицајем шума воде.

Зато не сецимо шуме, већ их садимо. Поред свих ствари због којих су шуме важне (спречавају ерозију земљишта, најбољи су и најјефтинији филтер за добијање питке воде, атмосфери дају 86 милијарди тона кисеоника а апсорбују чак 119 милијарди тона угљен-диоксида годишње и сл.) допустимо шумама да буду и наш водич ка миру и да нам буду превенција која обезбеђује боље здравље дижући имунитет чиме се спречавају разне болести.

Стручна сарадница
Аникo Петровић

 

#strankaistina #ocuvanjeprirode #zdravlje