Једна од основних и вероватно најтежих карактеристика кризних ситуација јесте човеков унутрашњи, душевни немир (“црне мисли”), обично праћен негативним емоцијама, а често и телесним сензацијама и боловима. Последица тога је немогућност да се човек сабере и да одлучи шта да ради и где да усмери своју пажњу, енергију и акције. Присутутна је неизвесност и губитак контроле. Уместо неког, каквог таквог реда и смисла, наступа хаос и апсурд. Из теорије и праксе клиринга, могли би да идентификујемо рестимулацију два основна, веома дубока и супротна животна – фиксирана става: “Живот је ред” – “Живот је хаос”. Може да нам изгледа као да је читав досадашњи цивилизацијски развој, устаљене животне вредости, смисао и сврха постојања, доведена у питање или су постале подлажне новом преиспитивању.

У сврху самопомоћи, важно је да разликујемо четири базичне сфере нашег бића: МЕНТАЛНА (мисли и слике), ЕМОТИВНА (осећања, чувства), ТЕЛЕСНА (физичке сензације) и четврта ДУХОВНА димензија човековог бића, која укључује суптилније доживљаје или слутње (интуиција). Прве три су нам перманентно доступне, а најгласнија је прва, која има тенденцију да доминира и да потисне остале. Четврта је најкориснија и релативно лако доступна, можемо рећи да је увек присутна, но због контаминираности нашег система у претходне три “грубље” сфере, као и због сопственог непознавања и неверице у себе, те у постојање дубљих нивоа сопственог бића, до ње најтеже долазимо. Током читаве наше цивилизације људи су на разне начине (Ји џинг, Тарот, астрологија,…) покушавали да дођу до корисних информација из ових суптилних димензија. Но, будимо опрезни, у исто време, то је могуће подручје самообмана, заваравања и великих ризика. Имајући све ово у виду, поставља се питање, која је то онда најбоља стратегија (нови план) и тактика (практични кораци) у кризним ситуацијама, као што је ова у којој се тренутно налазимо.

  1. УНУТРАШЊА ДЕМОКРАТИЈА.
    Не дозволити диктатуру са менталног плана, која се стално храни новим информацијама и разним непровереним причама, које јој служе као основа за креирање драматичних сценарија. Са тиме, надаље, узбуркају се емоције и несвесно се утиче на телесне функције. Уместо тога, усмерити се унутра, у себе, кренути храбро у “унутрашњи туризам” (“Gnoti Seauton” – Упознај самога себе) и обратити пажњу на осећања (емоције, чувства) и ослушнути поруке сопственог тела. Другим речима, остати прибран, отворен и размишљати целим својим бићем.
  2. КОНТАКТ И ПОДРШКА.
    Остати у комуникацији са другима и бити спреман да затражите и пружите подршку. Као што смо већ напред навели, наш ум је склон драматизацији, а нарочито када смо усамљени и изоловани. Нико не треба да остане сам. Затражити стручну помоћ кад год је то потребно.
  3. УЗИМАТИ РЕДОВНО ХРАНУ.
    У кризним ситуацијама човек често изгуби апетит и не осећа потребу за храном. Но, тело ће се лакше изборити са стресом и напорима када се довољно и редовно хранимо.
  4. ОДМОР.
    Чак и када не можете да заспите, останите у лежећем положају, са затвореним очима, и одмарајте на тај начин.
  5. ВЕЖБАЊЕ.
    Радити свакодневно једноставне физичке вежбе или шетати, када сте у могућности.
  6. ДИСАЊЕ.
    Наше унутрашње расположење је повезано са дубином дисања. Површно дисање има за последицу губитак енергије и песимистичко – негативно размишљање.
  7. ИЗБЕГНИТЕ ДА КРИТИКУЈЕТЕ ДРУГЕ.
    Критике и погоршање наших односа са другима могу само негативно да се одразе на наше опште расположење и да умање наше самопоуздање. Донети у себи одлуку, да будете лакши и толерантнији у односима и комуникацији са другима.
  8. МЕДИТАЦИЈА И МОЛИТВА.
    И у свакодневним и нормалним ситуацијама неопходно је да држимо добар баланс између екстравертности и интравертности. Када смо у стању да будемо у миру са самим собом, лако нам је да будемо у добрим односима са другима, и обрнуто. Имати стално на уму да су наши односи са другима најбољи показатељ и најпрецизнији тест за наше опште и посебно за душевно здравље. То нарочито важи за наше односе са члановима породице и са најближим особама.
  9. ПРЕПУСТИТЕ СЕ.
    Као и сви животни циклуси, и кризне ситуације имају свој почетак, кулминацију и опадање или крај. Ма колико се трудили, не можемо на њих да утичемо нити да променимо неке природне токове ствари.
  10. ИЗАБЕРИТЕ НАДУ.
    Добра и лоша времена се смењују. Ништа не траје вечно. Свесно и одлучно бирајте позитиван приступ будућности.

Стручни сарадник
Десимир Д. Ивановић, дипл.инг.
Тренер за људске ресурсе и учитељ клиринга
www.dijada.com

#desimirivanovic #istina