Допринос човека глобалном загревању

 

Подаци НАСА одељка за климу упућују на озбиљне проблеме са којима се Земља суочава. Угљен-диоксид у ваздуху је достигао највиши забележен ниво у последњих 650.000 година, док је глобална просечна температура порасла за 0. 8°Ц од 1880. године до данас. Арктички морски лед се отапа и смањује за 12. 8 % на нивоу деценије, према мерењима од 1981. године. Од 2002. године, слојеви леда на Антарктику и Гренланду се смањују великом брзином, а интезивније отапање бележи се од 2009. године. Ниво мора је у порасту у просеку 3.3 мм годишње. Према мерењима и упоређивању података од 1993. до 2018. године, просечан ниво мора повишен је за 90 (±1) мм. У извештајима се наводе два разлога за пораст нивоа мора: Први је у директној вези са отапањем леда и глечера, а други се огледа у ширењу морске воде која је у директној вези са загревањем. Година 2016. забележена је као најтоплија година, док је 2020. године, температура износила рекордних 20 степени.

Незаобилазнa тема је испитивање утицаја људских активности које утичу на глобално загревање. Важан аспект климатских промена огледа се и у њиховом утицају на пољопривреду, тржиште и економију, на глад и сиромаштво на глобалном нивоу, на друштво, на спољне политике држава и међународне односе, на (био)етику индивидуалних, националних и међунационалних односа. Једно од важнијих питања утицаја климатских промена на људе јесте питање друштва. Дилема последица климатских промена на друштво, огледа се управо у „императиву заједничког постојања“. Уколико услед климатских промена, свет буде суочен са нарушеном пољопривредом и са проблемима масовне неухрањености, отвара се дискусија да ли ће друштво какво познајемо престати да постоји? Да ли ће друштво сачињено од индивидуалистичких карактера одржати развијене особености неговања морала и алтруизма или ће се, услед суочавања са масовном глади распасти на своје појединачне карактере? Да ли ће људи, као појединачни карактери друштвене заједнице једни другима постати конкуренти за прехрану и преживљавање?

Према подацима ФАО (Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација), до 2048. године, повећање киселости океана биће довољно високо да узрокује нестанак живота у морима и океанима, а кривац је пластика у водама, као и сточна индустрија. Утицај узгоја сточних животиња на повећање киселости океана огледа се у ослобађању њиховог фекалног и биолошког отпада, који заврши у водама. Суплементирање и нутритивно обогаћена прехрана сточних животиња утиче и на живот у рекама. Нутријенти који преко фекалног отпада дођу до река изазивају еутрофикацију, што значи да фосфор и азот из биолошког отпада сточних животиња у рекама изазива цветање алги, које ће смањити количину сунчеве светлости под водом, те даље смањити довод кисеоника подводним биљкама. На сличан начин, ослобађањем тешких метала и патогених микроба из отпада пилића и кокошака, може доћи до развоја бројних болести у копненој природи. Загађење пијаће воде одвија се на сличан начин као и загађење вода и водених екосистема, а највећа опасност огледа се у виду повећаног броја патогених микроорганизама који угрожавају здравље људи и животиња.
Према ФАО извештају из 2006. године, сточни узгој се наводи као људска активност која у највећој мери доприноси емисији гасова са ефектом стаклене баште, а прати је саобраћај. Већина других активности које своје последице имплицирају на климатске промене, заправо су последица развијених индустријских система. Нестанак шума (дефорестизација) је у великој мери „колатерал“ сточног узгоја, а загађен ваздух је на исти начин штета узрокована саобраћајем итд. Дефорестизација је проблем који се имплицира директно на глобално загревање, али и на дивљи сој биљака и животиња. Смањене пошумљене површине значе смањен биодиверзитет. Постојање густих прашума је основни предуслов за постојање орангутана, што је од изузетне важности имајући у виду чињеницу да је ова животиња на ИУЦН (Међународна унија за заштиту природе) црвеној листи угрожених животиња. Међутим, како би се обезбедиле велике количине јефтиног биљног палминог уља, ради се масовна дефорестизација ради ослобађања велике количине земље, због плантажа палминог дрвета. Између 1990. и 2015. године, глобално пошумљено подручје смањено је са 31.7 % укупне копнене површине на 30.7 %, а као разлог се наводи људска активност, односно највише употреба земљишта за пољопривредне намене. У седам северноамеричких држава, у периоду 1990-2005 године, чак 70 % дефорестизације било је узроковано експанзијом пашњака за сточне животиње, а током истог периода, дефорестизација у Бразилу заснована на проширивању поља пашњака за сточне животиње износила је 80 %. На годишњем нивоу, 13 милијарди хектара шума буде посечено како би се земљиште претворило у усеве и пашњаке за пољопривреду, од чега велики део буде намењен сточној индустрији.

Експлоатација и промена намене земљишта је такође један од проблема који остављају ефекта на климатске промене, али и на пољопривреду директно и индиректно, преко климатских промена. ФАО наводи да је 26 % укупног земљишта на свету прекривено сталним пашњацима за сточне животиње, док је 33 % укупних усева намењено за исхрану сточних животиња. У последње три деценије дошло је до великог пораста потрошње меса и других производа животињског порекла, што је довело масовнијој експлоатацији земљишта и промени намене земљишта, стога ФАО истиче сточну индустрију као водећу активност у дефорестизацији и промени намене земљишта. Према неким истраживањима то значи да би се редуковање производње производа животињског порекла имплицирало на редукцију дефорестизације на 47-55 %.

Према подацима која износи ЕПА (Агенција за заштиту животне средине САД), укупан глобални транспорт (укључујући све видове транспорта: друмски, железнички, авио, поморски…) остварује 14 % укупне емисије гасова стаклене баште (ГСБ), изазване људским активностима. Пољопривреда представља 24 % емисије ГСБ изазване људским активностима, од чега је 14.5 % емисија ГСБ из активности везаних за сточни узгој животиња, док 9.5 % емисије антропогених ГСБ порекло има у другим облицима прецизне пољопривреде.У извештају сачињеном од стране ФАО – а, 2013. године наводи се да само узгој говеда за месо и млеко остварује 65 % укупне количине ових гасова. Производња меса говеда остварује 41 % укупне секторске емисије ГСБ, док производња млека остварује 20 % , а преостала четири процента производње ГСБ (0.3 ГТ) из конкретног сектора, долази од самих животиња, њиховог биолошког отпада, габарита и погонске снаге.

Према наводима ФАО – а, редуковање потрошње производа животињског порекла за 40 % у наредним годинама, ослободило би количине земљишта потребне да се до 2050. године обезбеди нутритивно богата храна за девет милијарди људи. Одрживост у економији могућ је кроз еколошку одрживост. Људске активности које емитују гасове са ефектом стаклене баште изазивају дефорестизацију, контаминацију воде и земљишта и прекомерно експлоатишу природне ресурсе. У земљама Европе, зиме ће постати топлије и смањиће се разлике између годишњих доба, влажност ваздуха биће повишена, а падавине ће бити чешће и обилније, што ће довести до поплава. Фекалне материје и канализациони отпади ће се током поплава изливати на усеве и контаминирати земљиште. Висок степен влажности довешће до развоја пламењаче и других гљива и вируса непогодних за стабилну пољопривреду. У наредних тридесет година, човечанство се може суочити са великим океанским површинама високо закисељене воде, у којој нема живота. Контаминиран ваздух и контаминирано земљиште и затровано биље, убрзаће изумирање пчела неопходних за опрашивање. А пчеле су проглашене за најважнија бића наше планете и тренутно њихова бројност драстично опада.

Смањење и/или престанак конзумације производа животињског порекла, смањена употреба пластичне и друге неразградиве амбалаже и прелазак на еколошки одрживе видове транспорта налажу се као неопходно људско деловање у годинама пред нама, уколико као цивилизација не желимо се суочимо са изумирањем врста, али и сопственим изумирањем. Климатске промене су наша стварност, а борба за њихово заустављање је наша обавеза.