Време изолације и појачана напетост како међу грађанима, тако и међу укућанима, може довести до појачаног насиља у породици. Насилници су по цео дан у истом простору са жртвом, неминовно ће последицом „тањих живаца“ ескалирати насиље у свим облицима.

Чак и функционалне породице у којима се никада није десио ниједан вид насиља, сада у овим екстремним условима изолације, бриге, утицаја медија, могу бити у изазову како одолети овим негативним енергијама. Додатан притисак јесте онлине настава, уколико су у породици деца школског узраста. Ипак, деца су посебно рањива у овој ситуацији.

Препуштени су информацијама одраслих, међутим, шта је са децом чије породице живе у тежим условима? Како та деца да буду у току и да добијају правовремене информације?

Иако у основи сви треба да поштујемо дистанцу и друге мере, постоје тешкоће, које може да донесе вишенедељно остајање код куће свих породица. Деца нису одрасли, имају израженије потребе за кретањем и боравком на ваздуху. Треба им олакшати овај период што је више могуће, а та улога јесте на одраслима.

Како би превазишли ове изазове, постоји много различитих начина како да породица проведе што квалитетније време у изолацији. До увођења ванредне ситуације, ми одрасли смо живели ужурбано. Радили смо по цео дан, мало смо времена посвећивали породици и најмлађим члановима. Ретко смо се дружили, често смо недељама заборављали да позовемо родитеље, рођаке, пријатеље и друге блиске људе. Изолација пред нас поставља изазов. Сада имамо времена и на нама је да га што боље и опуштеније проведемо са члановима породице, радећи на блискости коју смо изгубили у пребрзом начину живота. Деца осете да су родитељи интензивније под стресом и да се дешавају неке ствари које нису уобичајене.

Треба им, на леп начин, указати да је вирус о коме сви причају, другачији од грипа, и није јако опасан за децу колико за старије чланове породице и да се зато уводе мере опреза. Пролеће јесте време када сви заједно идемо у шетњу, деца се играју напољу, али и у овој ситуацији може да нам буде занимљиво.

Било би добро направити оквирни распоред дневних активности, јер ће бити лакше и родитељима и деци. На пример, ујутру је то спремање доручка, да учествују сви чланови породице, затим време за цртање, читање, учење, дружење. Такође, деца могу да гледају разне едукативне емисије о природи, а старија деца разне школске емисије. Затим иде време ручка, а после тога деца имају слободно време које могу провести на разне начине, тако што ће играти различите друштвене игре. После друштвених игара креће припрема вечере, вечера свих чланова породице и после тога евентуално гледање неког породичног филма. Уз све ове активности важно је да родитељи осмисле што више активности кретања, попут полигона за физичке вежбе.

Због повећаног стреса неки више одлазе у продавнице оружја и алкохолних пића, истиче CNN, наводећи да је продаја пиштоља у порасту широм САД, као после 11. септембра и пада берзе 1987. То је симптом неизвесних времена, рекао је за CNN аналитичар тржишта оружја Роб Саутвик.

Знајући да смо земља у којој насиље у кризним ситуацијама често ескалира, требало би предузети неке превентивне мере када је проблематика насиља у питању. Дакле, фокус је на превентиви. Прво, потребно је користити друштвене мреже и говорити о овоме, упозоравати на ову могућност и на тај начин је покушати спречити. СОС телефони су такође ефикасно средство, који ће бити отворени специјално за жртве породичног насиља у току ванредне ситуације. Разговори преко видео цхатова и константна социјализација, поготово у породицама у којима има потенцијалних насилника, такође је један од видова онемогућавања насиља.

Весна Цвјетановић,
председница женског фронта

#vesnacvjetanovic #istina #strankaistina #stopnasilju #sacuvajmoporodicu