Roditelji dece i osoba sa smetnjama u razvoju, članovi Udruženja „Sreća“ i stručna javnost svojevremeno su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa „Roditelj – negovatelj“. Pre nekoliko godina bili su pokrenuli peticiju, da se izjednači njihov status sa statusom negovatelja i za to dobili podršku građana i građanki sa preko 60000 potpisa. Deo članova Predsedništva stranke Istina je svojevremeno putovao većim delom Srbije i učestvovao u promociji dobrobiti koje bi donele izmene i dopune ovog zakona. Tada je to rađeno iz srca i sa namerom da se ne odustane, sve dok takve izmene ne budu donete. Od onog što je započeto tada neće se odustati ni sada, a ni u budućnosti.
Zašto se neće odustati? Zato što su roditeljima dece i osoba sa višestrukim smetnjama u razvoju uskraćena osnovna prava, a pre svega pravo na rad, što im je neophodno da bi se zadovoljile njihove mnogobrojne potrebe. Osobama sa smetnjama u razvoju je neophodna nega 24 sata, zato što nisu u mogućnosti da sami brinu o sebi. Stoga, te porodice najčešće žive na rubu egzistencije, jer zbog brige o njima, roditelji ne mogu da zasnuju radni odnos i žive samo od tuđe pomoći i nege. Taj novac realno nije dovoljan, jer se veliki deo tog novca troši na lečenje, lekove i terapije. A gde su osnovne životne potrebe?
Mnogobrojne države su ovo pitanje pozitivno regulisale. Navodimo primer Republike Hrvatske, koja je Zakonom o socijalnoj skrbi („Narodne novine, broj 157/13, 152/14 i 99/15) regulisala status roditelja negovatelja ili status negovatelja.
Međutim, porodični zakon Republike Srbije („Sl. Glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr.zakon i 6/2015) reguliše tu oblast neadekvatno i tako Članom 113 tog Zakona alineja 2, kaže: „Hraniteljstvo se može zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje u psihofizičkom razvoju ili je dete sa poremećajem u ponašanju“.
Ako se daje mogućnost hraniteljstva, svakako treba dati mogućnost i biološkom roditelju da dobije status „Roditelja negovatelja“.
Procena je da potrebu za zakonskom regulativom statusa „Roditelj – negovatelj“ ima oko 3000 porodica u Republici Srbiji. Realno je očekivati da otprilike polovina takvih porodica podnese zahtev za takvim statusom. Na osnovu toga može se očekivati osnovno opterećenje budžeta za oko 78.000.000 dinara mesečno. S druge strane, doći će do smanjenja sadašnjih troškova, jer će određen broj porodica izgubiti osnov za potraživanja naknade za personalnog asistenta, što je ukupno očekivano smanjenje troška iz budžeta od cc. 26.000.000 dinara mesečno. Takođe, za očekivati je da će deo porodica uzeti nazad svoje dete ili osobu iz institucije sistema i time smanjiti trošak budžeta za dodatnih cc. 8.000.000 dinara. Sadašnji trošak po osobi u instituciji „košta“ budžet 900 evra mesečno. Tako bi pretpostavljenom grubom računicom, realizacija izmene zakona o socijalnoj zaštiti očekivano realno opteretila budžet za cc. 44.000.000 dinara mesečno.
Uvođenjem tog prava kroz zakon o socijalnoj zaštiti, omogućili bi značajnom broju roditelja dece (osoba) sa višestrukim smetnjama pravo na život dostojan čoveka. To i jeste razlog da iznova pokrećemo ovu temu i zahtevamo od Ministarstva da izvuče slučaj iz fioke i sprovede neophodnu dopunu zakona.
#strankaistina #zakonroditeljnegovatelj
