Родитељи деце и особа са сметњама у развоју, чланови Удружења „Срећа“ и стручна јавност својевремено су покренули иницијативу за увођење статуса „Родитељ – неговатељ“. Пре неколико година били су покренули петицију, да се изједначи њихов статус са статусом неговатеља и за то добили подршку грађана и грађанки са преко 60000 потписа. Део чланова Председништва странке Истина је својевремено путовао већим делом Србије и учествовао у промоцији добробити које би донеле измене и допуне овог закона. Тада је то рађено из срца и са намером да се не одустане, све док такве измене не буду донете. Од оног што је започето тада неће се одустати ни сада, а ни у будућности.

Зашто се неће одустати? Зато што су родитељима деце и особа са вишеструким сметњама у развоју ускраћена основна права, а пре свега право на рад, што им је неопходно да би се задовољиле њихове многобројне потребе. Особама са сметњама у развоју је неопходна нега 24 сата, зато што нису у могућности да сами брину о себи. Стога, те породице најчешће живе на рубу егзистенције, јер због бриге о њима, родитељи не могу да заснују радни однос и живе само од туђе помоћи и неге. Тај новац реално није довољан, јер се велики део тог новца троши на лечење, лекове и терапије. А где су основне животне потребе?

Многобројне државе су ово питање позитивно регулисале. Наводимо пример Републике Хрватске, која је Законом о социјалној скрби („Народне новине, број 157/13, 152/14 и 99/15) регулисала статус родитеља неговатеља или статус неговатеља.

Међутим, породични закон Републике Србије („Сл. Гласник РС“, бр. 18/2005, 72/2011 – др.закон и 6/2015) регулише ту област неадекватно и тако Чланом 113 тог Закона алинеја 2, каже: „Хранитељство се може засновати и ако је дете под родитељским старањем, али има сметње у психофизичком развоју или је дете са поремећајем у понашању“.

Ако се даје могућност хранитељства, свакако треба дати могућност и биолошком родитељу да добије статус „Родитеља неговатеља“.

Процена је да потребу за законском регулативом статуса „Родитељ – неговатељ“ има око 3000 породица у Републици Србији. Реално је очекивати да отприлике половина таквих породица поднесе захтев за таквим статусом. На основу тога може се очекивати основно оптерећење буџета за око 78.000.000 динара месечно. С друге стране, доћи ће до смањења садашњих трошкова, јер ће одређен број породица изгубити основ за потраживања накнаде за персоналног асистента, што је укупно очекивано смањење трошка из буџета од цц. 26.000.000 динара месечно. Такође, за очекивати је да ће део породица узети назад своје дете или особу из институције система и тиме смањити трошак буџета за додатних цц. 8.000.000 динара. Садашњи трошак по особи у институцији „кошта“ буџет 900 евра месечно. Тако би претпостављеном грубом рачуницом, реализација измене закона о социјалној заштити очекивано реално оптеретила буџет за цц. 44.000.000 динара месечно.

Увођењем тог права кроз закон о социјалној заштити, омогућили би значајном броју родитеља деце (особа) са вишеструким сметњама право на живот достојан човека. То и јесте разлог да изнова покрећемо ову тему и захтевамо од Министарства да извуче случај из фиоке и спроведе неопходну допуну закона.

#странкаистина #законродитељнеговатељ