У наставку прочитајте интервју председнице странке Истина, Иване Вујасин за Објектив24.

Ново име, а стара странка? Како је на редовној скупштини странке НОПО (Ниједан од понуђених одговора) донета одлука о политичком заокрету, а за председницу странке изабрана Ивана Вујасин, како би формирала нови тим и у складу са новом политиком, сада понудила одговор, а то је ИСТИНА. Борба за женска права, легализација проституције као и легализација канабиса само су неки од циљева странке. Одборница у новосадској скупштини испред странке Истина, одговорила нам је на питања о циљевима странке као и где види Србију у будућности.

Налазимо се у парку близу стана где живите. Колико сте задовољни уређеношћу овог дела града?

Делом јесам задовољна, али ту има још доста тога да се поправља и унапређује. Један од највећих проблема станара овог краја јесу напуштени пси.
Ми тај проблем хоћемо да решимо зато што би то био показатељ да је Србија уређена и организована држава. Од деведесетих се уместо организације дешавала агонизација Србије. Пример напуштених животиња то лепо илуструје пошто имамо закон за који је питање да ли се примењује? На улицама је све више паса, који локалне самоуправе коштају не само због наплате одштете због уједа паса, већ и због трошкова њиховог хватања и склањања. Имамо непријављене одгајивачнице које не плаћају порез, имамо псе које неко купи и онда их избаци напоље. По закону то је кажњиво. Деца у породици требало би да израстају у срећније и одговорније људе, али ако виде да им родитељи купе пса, па га избаце на улицу како ће се та деца формирати? Да ли ће развити осећај одговорности? Да ли ће се научити блискости? Да ли ће сутра и они издати некога? И овај парк у којем смо сада, ми морамо да сачувамо пошто се он одавно формално не води више као парковска површина. Исто као што је прописано колико најниже плафон сме да буде у грађевини, како се људи не би осећали непријатно, тако се зна колико мора бити зелених површина да се људи не би осећали анксиозно. Здраво окружење је битно за срећу и за здраву породицу. А људска срећа и здрава породица су основни мотив мог бављења политиком.

Какав је по Вама положај жена у политици у Србији?

Мислим да је јако добро што је пре претходних избора промењен закон тако да је законски минимум померен са трећине на најмање 40 одсто заступљености жена на изборним листама.

То је добар почетак, али то не сме бити и крај. Једна од специфичности наше странке је то да смо ми можда једина партија у Србији која се обраћа женама, боримо се за њихова права и залажемо се да им се да моћ у руке, не да би доминирале већ да би биле равноправне. Ми смо самоиницијативно увели принцип да на нашој листи заступљеност жена буде 50 посто, тако да се залажемо да то као правило уђе и у неку следећу промену Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима. Положај жена је данас бољи и у политици и у друштву, али се ту мора још пуно радити. Ово је још увек мушки привилеговано друштво и то можемо да видимо по проценту одборница у локалним скупштинама, проценту жена које су на челу општина или градова.

Закони су ту да се поштују, а мањи проценат жена у локалним парламентима, од оног који је био на листама како је то прописано законом делом је и зато што се након избора неке жене повуку са листи и уступе место својим мушким колегама. Није само ствар у доношењу добрих закона, већ и у њиховој примени. Нас чека велики и напоран рад не само на кампањи за боље законе, већ и да се ти закони и испоштују.

Кажете да сте за здраву породицу, а залажете се за легализацију проституције и марихуане?

Ми тражимо легализацију комерцијалног сексуалног рада, укључујући и мушки. Не знам колико знате али између два рата у центру Новог Сада је, поред садашњег хотела Војводина, постојала „Кућа са мушком послугом“ за услуге дамама, у коју је мушкарцима који нису у њој били запослени улаз био забрањен.

Тржиште секса на којем се обрће велики новац постоји, само је сада илегално. Легализацијом ми би најпре омогућили да жене које не желе да се тиме баве, из тога могу и да изађу. Зато је потребно понудити им алтернативу у виду неког другог посла и подршку за интеграцију у друштво, ако им је то потребно. Исто тако, не би ни свако могао да добије дозволу да се тиме бави. Оне које стварно желе да то раде имале би редовне лекарске контроле, психолошку помоћ, законски регулисан статус укључујући и радни стаж и здравствену заштиту. Тиме оне стварно имају свој живот у својим рукама и реалну могућност избора, коју сада немају. А све то може да се плати из пореза који се сад на ту делатност не плаћа, већ илегалним токовима иде у џепове криминалаца.

Породица је место где стичемо прва животна искуства и учимо се шта је друштво, које су његове вредности и како да се ми у њему сналазимо. Здрава породица је она у којој се негује разумевање и поштовање, где се стимулише креативност и способност и где деца док расту добијају љубав. Продаја тела за новац и дрогирање често нису онај прави проблем, они су последица проблема које неко вуче као трауму и то веома често потиче из породице. Продаја тела и препуштање разним особама није у неким случајевима мотивисано ни жељом да се заради новац, ни сексуалним задовољством, већ потрагом за љубављу коју неко није добијао као дете. Данас су родитељи презаузети, често раде и по два посла, а са децом им време проводе бебиситерке или аниматори у играоницама. Ми морамо обезбедити услове да родитељи имају довољно времена да га квалитетно проводе са својом децом. Што се тиче канабиса ми се залажемо за потпуну легализацију. У Амстердаму, на пример, где је канабис легалан живи и доста људи којима је канабис био пред носом цео живот, али га никад нису пробали, исто као што и овде постоје људи који никад нису пили алкохол или пробали дуван, иако су свуда лако доступни. Шта више, искуства земаља које су га легализовале показала су да је проценат младих који користе канабис веома опао.

Говорите ли о канабису који се користи рекреативно или медицински?

У овом залагању ми се залажемо за потпуну легализацију, али нам је нагласак на медицинској употреби канабиса. Ми смо одговорни политичари и не желимо да се у лечењу користи било шта што није медицински доказано и проверено. Зато позивамо не само на легализацију, већ и да се сва истраживања и студије о лековитим учинцима канабиса, рађена у свету, прегледају и да се истраживања обављају, а нека светска понове и у Србији. Тамо где се докаже да канабис лечи, или да може да се користи као помоћно средство при терапији, тражимо да се уведе у медицинску праксу у Србији. Тиме би наши лекари који би радили на таквим испитивањима добили међународну афирмацију, а ми би могли да на време заузмемо позицију и да будемо регионални центар за примену канабиса у лечењу како домаћег становништва, тако и странаца. Што је добро и по здравље грађана, али и по буџет и међународну афирмацију Србије.

Колико је озбиљно да вашу политику заснивате на само те две ствари? Да би породице биле срећне морају и плате да буду задовољавајуће. Буџет не може да се пуни само од канабиса и продаје сексуалних услуга, зар не?

Те две теме су најупадљивије и људи се обично вежу за њих, али ми нудимо економска решења која су заснована на озбиљним анализама. Треба сагледати, где све можемо смањити трошкове и где су неискориштени потенцијали за приход. Рецимо, Војводина и Мачва су богати геотермалним водама које се готово и не користе. Ту не мислим само на бањски и велнес туризам као у Мађарској, који је исто нешто што би развијали. Мислим и на коришћење за јефтино грејање станова и јавних установа чиме би људима смањили месечне трошкове и мислим на коришћење у пољопривреди за грејање пластеника што по студијама отвара могућност за велики број радних места. Ми гледамо у будућност и какве се промене управо дешавају у свету. Србија би морала да размишља какав ће свет бити за 10 година и да ради на томе да тада буде конкурентна на основу потеза које ће сада доносити и који би требало да буду темељ за позицију Србије у свету тада.

Како Ви онда видите Србију у будућности?

Онако како и пише у задњој ставци на нашем флајеру. Као земљу у којој је љубав победила. Последице ратова и ове кризе у којој се управо налазимо, вероватно се још дуго неће исцелити. Људи су истраумирани, уплашени и зато бесни и агресивни. Не желим да живим у Србији тужних и бесних људи, хоћу да живим у Србији где су људи срећни и добри, а свет је поштује. Посао политичара није да раде за себе, већ да раде на условима да људи буду срећни и да им је добро. Тек онда може и сме да буде добро и политичарима.

 

 

#СтранкаИстина #ИванаВујасин