Svedoci smo da su svet, Evropa i region spustili gard, što se upotrebe kanabisa tiče. Ako pogledamo primere koji nas okružuju, čak i one zemlje poput Tajlanda, u kom je sankcija za konzumaciju bila smrtna kazna, od 2018. godine omogućava svojim stanovnicima medicinsku primenu, dok je marihuana sada tema studiranja na univerzitetima. Sa druge strane, SAD kao prvi kontinent koji je biljku oslobodio zatvorskih stega, sada broji listu od 120 najkvalitetnijih nastavnih programa za poslove u kanabis industriji. Podaci govore da se u svakoj nemačkoj apoteci nude cvetovi kanabisa uz lekarski recept, Luksemburg je legalizovao proizvodnju i potrošnju kanabisa za ličnu upotrebu, a Zakon treba da stupi na snagu, dok su komšije Makedonci i Hrvati izneli svoj zakon o legalizaciji i pacijentima je u nekoj meri omogućen pristup. Sve više se radi i na drugim segmentima uključivanja biljke u životne tokove, od tekstilne upotrebe, preko građevinske, a nadasve ekološke uloge koju ima. Kanabis industrija je postala obaveza svake ozbiljne države, te se Politička stranka Istina pita zašto se u Srbiji još uvek čeka i diskutuje o tome da li je to validan izbor?
Ako se na kratko osvrnemo na srpsku istoriju, već smo jednom dokazali da je moguće podići zemlju na noge, uz kanabis industriju. Srpska farmakopeja iz 1926. godine i Jugoslovenska farmakopeja iz 1933. godine svedoče da je Cannabis indica, biljka sa većim procentom psihoaktivnog THC – a zvanično i zakonski bila odobrena za upotrebu u medicinske svrhe kao lek, uz opis doziranja sušenih cvetova za terapiju. Kraljevina Jugoslavija je izvozila konoplju Nemačkoj i Italiji koje su želele da jutu, ramiju, rafiju, pa čak i pamuk zamene usevima konoplje. Jugoslavija je pred Drugi svetski rat postala jedan od najvećih evropskih izvoznika konoplje i to nakon SSSR-a, Italije i Poljske. Glavna tržišta za izvoz naše konoplje bile su Nemačka, Britanija, Čehoslovačka, Austrija, Francuska i Švedska. Po završetku rata, sveže osnovana SFR Jugoslavija bila je značajan faktor u industriji konoplje, dok sav taj vojvođanski potencijal nije stavljen pod bravu 1977. godine – poručila je predsednica Radne grupe za legalizaciju kanabisa stranke Istina Ivana Bakmaz.
Politička stranka Istina ukazuje na potrebu da se uzmu u obzir sve svetske relevantne studije o efikasnosti primene kanabisa, kao terapije za brojne zdravstvene probleme. No, zvaničan stav medicine je da je preventiva najbolji lek, a naučnici širom sveta, istraživanjima su došli do jedinstvenog zaključka da je konzumacijom kanabisa zagarantovana zdravstvena preventiva, čak i ako cvet sadrži veći postotak psihoaktivne supstance THC. Neophodno je da Srbija ide u korak sa svetom, te počne i sama sa medicinskim istraživanjima, a naša je ideja da ponovimo istoriju i konoplju uvedemo kao osnovnu sirovinu, od koje ćemo dobiti sve ekološki prihvatljive proizvode, a sačuvati naše šume. Po nekim očekivanjima za tri godine će se obrt kapitala na legalnom tržištu utrostručiti, a do kraja decenije će narasti na preko 200 milijardi dolara godišnje. To je naša ogromna privredna šansa koju moramo da iskoristimo. Ne smemo dozvoliti da budemo među zadnjim zemljama u regionu koje će legalizovati kanabis i tako izgubiti poziciju na tržištu i time i ekonomsku korist za naše građane.
Kanabis mora da se prevede iz sive zone i domena kriminala u održive kontrolisane tokove, te da se novac usmeri u korist države i javnog interesa. Pre par godina je biljka skinuta sa UN liste opojnih droga, a Srbija, kao potpisnica jedinstvene UN konvencije, ne sme da okrene glavu od izglasane Odluke.
Radna grupa za legalizaciju kanabisa
#StrankaIstina
