Svetski dan čistog vazduha obeležava se 3. novembra. Po izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine Evropske unije, svaki osmi smrtni slučaj u Evropi ima veze sa zagađenjem životne okoline, a situacija je najgora na Balkanu. U izveštaju se navodi i da su siromašnije zajednice najgore pogođene zagađenjem, koje se, po ovom izveštaju, uglavnom bore sa trostrukim neprijateljem – siromaštvom, slabim kvalitetom životne okoline i slabim zdravljem.

Što se tiče zaštite životne sredine, mnoga živa bića trpe direktne posledice povećanja koncentracije štetnih materija u vazduhu. Kao što znamo, biljke imaju veoma važnu ulogu u pogledu obezbeđivanja čistog vazduha. Međutim, svedoci smo sve češće pojave sušenja i odumiranja biljaka, kao direktne posledice aerozagađenja. Sve to utiče kako na vizuelni aspekt, tako i na sam kvalitet života stanovništva u našem gradu. Životinje takođe trpe veliku štetu zagađenim vazduhom. Naročito teške posledice aerozagađenja trpi sam čovek, dolazi do otežanog disanja, oštećuju se disajni organi i nastaju oboljenja kao što su bronhitis, astma i karcinom pluća.

Istok i jug Evrope su siromašniji i zagađeniji od ostatka Evrope, pre svega zbog čestica u vazduhu, nastalih sagorevanjem čvrstih goriva koja se koriste za grejanje i kuvanje. Samo jedan litar goriva koji sagori, oslobađa blizu 2,5 kilograma ugljendioksida. Potrebna su 3,5 odrasla drveta kako bi se neutralisala količina ugljendioksida, koju samo jedan automobil godišnje proizvodi dok čeka na semaforima.

Zato mi nudimo rešenja. Predlažemo primenu energana na energetske vrbe, koje podrazumevaju ne samo nova radna mesta i priliv novca u budžet grada, već su ekološki potpuno ispravne. Pravljenjem nekoliko ovakvih energana, koje su istovremeno i toplane, na rubnim delovima grada, te sredine dobijaju daljinsko grejanje i tako bi smanjili zagađenje koje nastaje korištenjem čvrstih i fosilnih goriva. Istovremeno bi povećali zasade drveća na poljoprivrednom zemljištu niže klase od četvrte, kako to zakon predviđa (uzgoj energetskih vrba). Takođe, insistiramo na što većoj popularizaciji biciklističkog saobraćaja. Dobro je što je grad do sada uradio po tom pitanju, ali su i kapaciteti za razvoj biciklističkog saobraćaja, kao i potrebe grada Novog Sada za njime, mnogo veći. Sem toga, predlažemo modernizaciju i unapređenje javnog gradskog transporta, jer smatramo da je organizovaniji i pristupačniji javni prevoz osnovni preduslov za smanjenje automobila u gradskom jezgru. Svakako pozdravljamo nabavku autobusa na komprimovani prirodni gas, za šta su neki od naših članova pre 4 godine dali gradu kompletan proračun isplativosti investicije i smatramo da svi autobusi moraju da ispunjavaju najstrože eko standarde. Taksi vozila kao i sam organizacioni sistem taksi prevoza mora biti modernizovan, što podrazumeva pomoć ne samo Republike, već i Grada pri nabavci vozila koja ispunjavaju najviše eko standarde.

Podržavamo i najave Grada za ozeljenjavanje grada, naročito vesti koje se čuju da će biti uspostavljena i park/gradska šuma u blizini Dunava. Smatramo da je potrebno planirati mnogo više parkova i graditi mnogo humanije, suprotstaviti se investitorskom urbanizmu i grad razvijati planski, a delove grada koji su urbanizovani što više oplemeniti zelenilom i takozvanim vertikalnim ozelenjavanjem. Što više zelenila, to više i čistog i zdravog vazduha. Neke od naših ideja da se to postigne, prezentovaćemo javnosti u adekvatnim vremenskim intervalima.

#StrankaIstina