Пре нешто више од годину дана странка Истина оптужена је да има везе са инцидентом, којем су приписани политички мотиви. На протесту под називом „Стоп насиљу! За све наше људе“ у Новом Саду високо позиционирани члан Народне странке и професор Правног факултета у Новом Саду, Светозар Чиплић, позвао је колеге са универзитета да осуде напад на студента који је по њему брутално претучен на улици само зато што се храбро исказало мишљење. Бранислав Грубачки рекао је, парафразирамо, да је ово друштво диктатура једног човека и да то они морају да прекину. Друштво у којем нема дијалога завршава насиљем, а да они то не желе. Наравно појавила се и Мариника Тепић која је у свом стилу баратања полуистинама и покушавања прављења афера где год је то могуће, неаргументовано повезала ово са неким ранијим инцидентима и цео догађај окарактерисала као насиље према политичким неистомишљеницима.

Сада је јасно да поменути догађај није имао политичку позадину. Тим поводом председница странке Истина Ивана Вујасин је изјавила: „Истина је политичка партија која промовише мировну политику и ми осуђујемо свако насиље, па тако и ово које се догодило. Али насиље је и да се инцидент који није био политички инструментализује у политичке сврхе и да се тако јефтино покушавају направити политички поени.“

Ми би зато питали Бранислава Грубачког да ли он зна шта значи реч диктатура и где се може наћи дијалог у атмосфери манипулисања и лажних оптужби? Да ли је сам чин оптуживања, без доказа, који прерасте у атмосферу линча спојив са дијалогом и демократијом? Или је то само по себи такође насиље и представља веома деструктивну тенденцију гурање Србије у једно недемократско стање где се неко може оптужити и одмах и осудити без да се ишта и докаже? Браниславе Грубачки, демократија и цивилизовано друштво су нешто сасвим друго. Питали би професора Чиплића да ли је на том скупу био као политичар, или као професор? Политичари свашта себи допуштају, али професори ретко имају тај луксуз. Ви сте изнели тврдње о политичкој позадини, а где су били аргументи за то? Неко је то негде рекао? Не иде то тако професоре. Ви би бар требало да знате како иде правни поступак и да је нешто тачно тек када се утврди да је тачно. Професоре, да ли да вас подсетимо да је чак и инквизиција имала прописан поступак одбране и да су чак и они, ма колико то била фарса, имали суђења. Маринику Тепић не би ништа ни питали, не интересује нас таква политика која нама пре личи на ријалити шоу. Она је на поменутом протесту изјавила „Ово су последице латентног грађанског рата. Али ми, мајке, смо на посебном задатку и ми ћемо победити“. Проблем са том изјавом је да је подложно дискусији колико се њено политичко деловање уклапа у одреднице које дефинишу грађанско друштво и грађанску политику. Разноразне тенденције које се дају приметити на такозваном демократском, према нашем мишљењу неоправдано тако названом, опозиционом делу политичког спектра у Србији пре могу да воде ка сељачкој буни. Стога не видимо никакав латентни грађански рат у Србији, већ видимо само потребу за просветитељским радом и политичким описмењавањем.

„Где је оно пословично лепо кућно васпитање које људе научи да не клевећу и да лажно не оптужују друге, а којим је Нови Сад могао да се дичи? Шта нам се то десило, па се политика у Србији срозала на ниво паланачких трачева и пуштања аброва по атарима, што је неописива срамота“ – запитала се Ивана Вујасин.

 

#СтранкаИстина