Недавно откриће у Шведској, где су деца усвајана из иностранства без пристанка биолошких родитеља, покренуло је талас забринутости широм Европе. Шведска влада је, након истраге, одлучила да постепено укине међународна усвајања, признајући озбиљне неправилности и неетичке праксе. Сличне одлуке доносе и Холандија и Швајцарска. Ова дешавања намећу питање: Да ли је потребно покренути сличну истрагу и у Србији?
Знамо да УСАИД, америчка агенција за међународни развој, има дугу историју сарадње са Србијом, укључујући и пројекте у области социјалне заштите. То се огледало и кроз реконструкцију центара за социјални рад, у неким случајевима као део пројекта за јачање локалне отпорности на миграциону кризу, као и подршке реформи социјалне заштите кроз иницијативе које укључују организације цивилног друштва као пружаоце социјалних услуга.
Међутим, недавне рације српске полиције на канцеларије невладиних организација које су примале средства од УСАИД-а, због сумњи на злоупотребу фондова, указују на потребу за већом транспарентношћу и надзором. Иако су ове рације изазвале забринутост због могућег гушења цивилног друштва, оне такође отварају питање о начину на који су средства УСАИД-а коришћена у сектору социјалне заштите?
С обзиром на ове околности, поставља се питање: Да ли је потребно покренути независну истрагу о улози УСАИД-а у центрима за социјални рад у Србији? Таква истрага би могла расветлити да ли су средства коришћена у складу са законима и етичким стандардима, посебно у осетљивим областима као што су усвајања и заштита деце.
Уколико се утврде неправилности, неопходно је предузети одговарајуће мере, укључујући и кривичне истраге, како би се осигурала правда за погођене породице и очувало поверење грађана у институције социјалне заштите.
#СтранкаИстина #СоцијалнаПравда #Деца #Закон
