До избора је остало свега још неколико недеља, али шта се уопште нуди на изборима? Политика власти је јасна будући да се актуелно одвија у пракси. Бирачи имају могућност да је процењују и да се определе за њу, или против ње, што је и смисао избора. Али политика такозване опозиције је потпуно нејасна. Конкретне изјаве опозиције нису тако честе, али на ону коју је Драган Ђилас дао у Смедереву прошле недеље мора се реаговати. Он је изјавио да ће, ако листа за парламентарне изборе „Мариника Тепић – Уједињени за победу Србије“ победи на априлским изборима плате у Србији одмах порасти за 12 одсто, тако што ће укинути доприносе за здравство. То дефинише тај део политичког спектра и његов однос према интересу грађана.

Интерес грађана је што квалитетније, што јефтиније и што доступније јавно здравство. Ако би укинули доприносе и приступ здравству, сем приватном, притиснути ценама и нарастајућим скупим (не)потребама већина људи не би више имала здравствену заштиту. Јавно здравство је прва линија одбране становништва, видели смо на западу где се систематично јавни сектор девастира како би се фаворизовало приватно здравство, да је у време здравствене кризе сав терет пао на јавни сектор, а да се приватно здравство извукло из целе ситуације. Ми нисмо против слободе на тржишту, али постоје сегменти где држава мора да има контролу и да интервенише како би интерес грађана био заштићен. Потребно је отворити јавни дијалог о томе који су интереси грађана, како на државном, тако и на локалним нивоима. Активизам је добра ствар, али сведоци смо и својеврсних идентитетских активизама који делују без да је јасно утврђено шта су стварни интереси грађана. Ако су политичке елите у Србији често отуђене од народа и делују само како би освојиле власт и тиме и контролу над ресурсима, онда је и активизам у неким случајевима или такође фокусиран да претендује на приступ ресурсима, по принципу да неће таласати ако се договоре, или је у питању обичан лични егзибиционизам и истрајавање у апсурду препубертетског бунтовништва без разлога.

Нама је потребно да се Србија што више демократизује и да се што делотворније успоставе начини за идентификовање и артикулисање интереса грађана, као и механизми да се ти интереси чују у органима локалне самоуправе и да им се изађе у сусрет. Политизација активизма је обрнуто пропорционална ефикасности у решавању интереса грађана и тај интерес ставља у позицију таоца политике. Ако на Евровизију иде песма која је потпуно нетипична и која је конструктивни кемп, то значи да грађани Србије траже нешто ново и здравије. Кључни део те песме је питање „И шта ћемо сада?“ То је позив у помоћ, а не реторичко питање. Овом друштву су потребна решења, а њих не видимо да нуде они који би да освајају власт. Ми смо наше политичко деловање почели кампањом „Опери се Сабери се“ и дељењем сапуна. Зато је наш став од почетка јасан, оперите се од малограђанског кича ријалитизованих политика разноразних политичких партија које не нуде никаква решења и мислите својом главом.

#СтранкаИстина