У наставку текста прочитајте интервју председнице странке Истина, Иване Вујасин за портал Нови Центар:

Ви сте једна од ретких жена која води политичку партију у Србији. Како је бити жена у политици?

Волела бих да ме то нисте питали, будући да је моје искуство из претходне партије из које сам изашла са својим сарадницима, по том питању било веома лоше и нерадо се тога сећам. Не знам како је у другим партијама, али примећујем да неке од њих у својим програмима чак ни не помињу начело забране дискриминације. Истовремено, хвала на питању, пошто мислим да смо јединствена партија по томе што смо нагласак ставили на жене и на унапређење њиховог положаја у политици и животу уопште.

Говорите о правима жена, а истовремено се залажете за легализацију проституције, како то успевате да спојите?

Ми не користимо израз „проституција“ него сексуални рад. Његовом легализацијом бисмо омогућили да жене које то не желе, не морају да раде, док би оне које желе биле правно, здравствено и економски заштићене. Веома често су жене приморане на пружање сексуалних услуга за новац, стога нам је у плану да покренемо пружање психолошке помоћи, као и подршку женама које желе да изађу из тог посла и нађу другачије занимање. Незаобилазна је и њихова ресоцијализација, што је још једна наша мисија, у програму подршке. У сваком случају би права и једних и других била заштићена.

Да ли тако у ствари ви пропагирате проституцију и наводите жене да се њоме баве?

Не, ко жели бавиће се сексуалним радом, ко не жели неће. Оно што је стварно промовише јесте сиромаштво и у том смислу легализација и јесте начин да се та појава смањи. Сви ћемо се сложити да смо у реалном свету окружени том делатношћу и чињеница је да се људи њоме баве, али новац од тог посла иде нелегално у џепове појединаца. По искуствима држава у којима је сексуални рад легалан, тај новац би могао да пуни државни буџет, а ради се о милионима евра. Легализацијом сексуалног рада у ствари смањујемо организовани криминал и пунимо буџет. То је, између осталог један од разлога зашто желимо да легализујемо и канабис. Додатним пуњењем буџета, Србија добија новац за нове инвестиционе циклусе и нова радна места, што оставља могућност избора да ли неко жели бити сексуални радник/ца или не.

А шта је са породицом? Како штитите Србију, ако уништавате породице?

Звучи парадоксално, али проституција у ствари штити породице. Једноставно, ако ожењен мушкарац нађе љубавницу, са њом прави једну врсту везе која обично подразумева другачија очекивања и честа везивања љубавника, што на крају угрози његову породицу, а и њену, ако је има. Са друге стране, када мушкарац узима професионалну услугу, он нема такву врсту везивања, што је у прошлости сматрано, па и у Србији, као начин очувања породице.

Хоћете да кажете да би легализацијом проституције у ствари чували традиционалне вредности, као што је породица?

А што ме не питате шта у ствари разара породицу? Родитељи данас морају да раде по два посла без слободног викенда. Деца су препуштена аниматорима у играоницама, бебиситеркама, неретко и улици. Породица се чува тако што би родитељи требали да раде 8 сати дневно, са слободним викендима, како би имали време да га заједно проводе. Нажалост, данас то није случај, те ни урушавање породице није проблем од јуче. Људи су под стресом јер због посла веома мало времена проводе са својим породицама, те им осећај емотивне отуђености и недостатак пажње често даје ветар у леђа да траже љубавнице или професионалне сексуалне услуге. Вратимо услове за постојање здраве породице и тако ћемо заштитити и децу и породицу.

Генерално, мислите ли да је паметно и уопште могуће легализовати проституцију у Србији?

Хајде за почетак да се запитамо да ли су сексуалне раднице људска бића? Ако јесу, а сигурно да јесу и ни по чему се не разликују од других, треба да имају права која им припадају, а не могу да их остваре. Колико њих свакодневно срећемо, а да тога нисмо ни свесни? У лифту, продавници, на улици, на пијаци, у шетњи по граду, у кафићима… Да ли тада окрећемо главу од њих или их гледамо са презиром? Наравно да не, јер им не пише на челу којом се професијом баве. Све док то не знамо прихватљиви су нам као комшије и суграђани, а када знамо чиме се баве, онда нам нису прихватљиви и врло лако судимо. Зато се враћам на почетак вашег питања и понављам моје: Да ли су сексуалне раднице људска бића? Када имамо одговор на то питање, онда имамо и решење.

А како то мислите да урадите кад излазите на изборе само у Новом Саду?

Мене у животу интересују само резултати, а процена је била да немамо довољно времена да направимо квалитетну инфраструктуру на нивоу целе земље. Стога смо одлучили да на ове изборе изађемо само у Новом Саду. План нам је да покажемо од чега смо саткани и желимо да дамо наш допринос побољшању живота у самом граду. Идеје које ћемо остварити на градском нивоу, делегираћемо преко локалне самоуправе на национални ниво, не би ли оне биле размотрене и усвојене. Тако ћемо се кандидовати за наредне изборе на свим нивоима.

Али у кампањи имате три велике теме: борбу против насиља над женама и легализације проституције и канабиса, па где је ту Нови Сад?

Онда нас нисте добро испратили. Ми имамо доста решења и предлога за Нови Сад, а нагласак смо ставили на развој рубних подручја града и енергетику. Тако, отварањем неколико термоелектрана које раде на енергетске врбе добијамо изузетно јефтину и еколошки чисту електричну енергију, јефтино грејање, проточну топлу воду у тим деловима града и бар 150 нових радних места. Наш програм за културу би Нови Сад претворио у регионални културни и уметнички центар. Стимулацијом здравственог туризма и промоцијом „алтернативне“ медицине и медицинске употребе канабиса, направићемо од Новог Сада атрактивну дестинацију за здравствени туризам. Ту је и наша идеја о Парку љубави, као централном градском парку, у ком би сваки брачни пар који се венча, као и свако рођено дете добили своје дрво са плочицом. Замислили смо га као романтично место које красе ресторани, кафетерије и посластичарнице, испрекидани језерцима и мостићима, са ушушканим салетлама за класичну музику и џез. Тако би у Новом Саду, као централна вредност која се промовише били љубав и породица.

И осталима су пуна уста породице и деце и њихове заштите. Како се онда ви разликујете од свих њих?

Зато што многи то говоре, а ми тако мислимо и радимо на томе. Политика у Србији се претворила у ријалити. Не може се говорити о заштити деце, а онда имати јавни наступ који је испод сваког нивоа пристојности. Сваки родитељ ће своје дете најбоље заштитити давањем сопственог примера основне културе понашања. Политичари који се ружно понашају ради додворавања својим гласачима у ствари само раде против своје деце, пошто их тиме погрешно васпитавају. Стога, не верујте људима који то раде, јер ако раде против своје деце, неће радити ни добро за своју земљу. Ми немамо времена за празне приче и бојкот, ми смо овде да би створили вредносни систем који ће деци омогућити да одрасту у здраве и квалитетне људе. То је по мом мишљењу највећи патриотизам. Ми смо овде да урадимо нешто добро и лично ћу у томе истрајати.