Наш осећај да нешто дубоко није у реду и да су потребне промене јесте разлог зашто је странка Истина и одлучила да изађе на Изборе. Затекли смо се у једном систему вредности који почива на потрошњи материјалних добара и услуга који надилазе задовољавање основних потреба. Куповина се подстиче агресивним коришћењем маркетинга који диктира моду, животни стил и навике потрошача који постају основ за нечији доживљај себе, властитог значења и улоге у друштву повезујући материјална добра са жељеним друштвеним статусом, без обзира да ли су то нечије стварне или имагинарне, вештачке потребе.
Онда нам се догодила корона. Границе су затворене, друштвени догађаји су отказани, саветовани смо да се држимо на улици на два метра једни од других и све што је означавало друштвени престиж је једноставно нестало. Нашли смо се у ситуацији опасности од заразе од које су неки људи почели да умиру. Тржни центри као место пружања среће су затворени и све што је до тада деловало као битно, одједном то више није било.
Људи су навикли да се у кризним ситуацијама збијају и приближавају, а ми смо се нашли у ситуацији да нам се намеће социјално дистанцирање. А ми нећемо да се социјално дистанцирамо! Све прописане мере поштујемо и придржавамо их се, али је сам израз „социјално дистанцирање“ проблематичан и ми га не прихватамо. Физичка раздвојеност ради спречавања контакта и могућег преношења вируса, то је у реду и потребно је. Социјално дистанцирање је много шири појам и значи друштвено одвајање које није само физичко и подразумева усамљеност, отуђење и атомизирање појединца. У овом моменту када су људи затворени у кућама свако отуђивање од других је погубно. Ово је моменат када постаје савршено јасно да добри односи са пријатељима и породица јесу права вредност и када морамо да постанемо свесни потребе солидарности. То је нешто што мора да остане основ политике и вредносног система у Србији.
На основу искуства ове ванредне ситуације прва ствар коју морамо да урадимо је да схватимо да је превенција основ лечења и да је нужно да улажемо у јак и квалитетан систем јавног здравства. У Америци, где то није рађено, видимо да је терет спречавања заразе и спасавања људских живота пао на јавно здравство, а не на приватни сектор и Америка сада има највише мртвих у целом свету. Миљенко Јерговић је пре неког времена коментаришући мере за борбу против короне, поставио проблематичну дилему – да ли је важније здравље од слободе и ставио нагласак на људска права и материјални статус заједнице и појединаца. Свет у којем ако имаш једно немаш друго, уместо да имаш обоје, јако је лош свет и ми га таквог не прихватамо.
Запад стално говори да здравство мора бити уређено на тржишним принципима, али када здравство препустите тржишту и конкуренцији, онда је смрт та која је најконкурентнија. Западне земље и саме крше принципе слободног тржишта када им то одговара, пример је било противљење немачке владе да кинески привредници купе приватну немачку фирму за производњу робота, као и свим каснијим мерама да се не дозволи да купују немачке фирме. Време је да и Србија брине о себи и својим интересима.
Криза око короне је веома добро показала шта нас то може задесити у случају озбиљније пандемије, природне катастрофе или ратног стања. Зато неке од ствари које Србија мора да уради након овога јесу и да одлучи да нипошто не прода електропривреду, изворишта воде и телекомуникације. Да крене у развојну политику и да преласком на такозвану зелену привреду и кориштење обновљивих извора енергије постави привреду на ноге и обезбеди самоодрживост. Али најбитније што би Србија требало да уради јесте да заштити породицу. Трудницама по приватним ординацијама траже разлоге да им закажу додатне прегледе ултразвуком. Ако је све у реду потребно је до два прегледа у току трудноће, а не један месечно. Свако зрачење је штетно тако да то утиче на децу, која касније једу нездраву храну, родитељи пошто раде два посла немају времена да их воде у природу и ослободе их вештачког живота у граду. Деци је за имунитет, ментално здравље и стабилност добро да проводе време у природи, а не у играоницама где се њима баве аниматори. Ми желимо друштво у којем родитељи имају времена да га проводе са својом децом и одгајају их, уместо да су деца препуштена улици, дилерима и осталим искушењима. Тражимо нерадну недељу и време за породице, како би имали бар један дан за себе, да буду на окупу. Тражимо да све те породице могу здраво да се хране и да имају здраво окружење. Док се не испита 5Г мрежа, а за то Србија има стручњаке, тражимо мораторијум на њено постављање, исто као што тражимо да се преиспита да ли се поштују стандарди и за претходне мреже 3Г и 4Г и да ли су предајници довољно удаљени од предшколских и школских установа, односно стамбених објеката. Наша политичка визија и наше залагање за друштвене промене сада су актуелније него икада и јасно указују да с потпуним правом тражимо здраво окружење за здраве породице зато што је све ово показало да сав новац и луксуз широм света нису вреднији од породице.
Божидар Мићић
Председник политичко саветодавног круга
#bozidarmicic #strankaistina #sacuvajmoporodicu #neradnanedelja #5G