Svedoci smo da se globalna industrija kanabisa razvija velikom brzinom, nakon što su države sveta za kratko vreme uvidele ogromne benefite i potencijale koje pruža široka primena biljke. Zemlje koje su legalizovale upotrebu kanabisa u medicinske, rekreativne i industrijske namene doživele su procvat u ekonomiji i privredi, pružajući mogućnosti zapošljavanja i otvaranja novih radnih mesta, kao i napredak u naučno – istraživačkim i medicinskim dostignućima, dok se sa druge strane evidentiraju smanjene stope kriminala, naziru se potencijalna ekološka rešenja za doprinos u borbi protiv uništavanja prirode i iskorišćavanja svih njenih resursa.
Ako uzmemo u obzir države poput Kolorada, koja je manja od Srbije i koja je u periodu od 2008. – 2010. godine prolazila kroz ekonomsku krizu, 2010. godine su usvojeni zakoni o komercijalizaciji marihuane, a 2011. godine legalizovana je upotreba medicinskog kanabisa, kada je već primetno zemlja počela da prihoduje neverovatnom brzinom. Kasnije 2014. godine regulisana je i rekreativna upotreba, koja je te godine državi Kolorado donela 44 miliona dolara prihoda od taksi i poreza. Kada se tome doda 32 miliona dolara generisanih od taksi i poreza na medicinsku marihuanu, ukupan iznos dostigao je vrtoglavih 76 miliona dolara. A mogu se pohvaliti i smanjenom stopom kriminala. Kada već pričamo o dobrobitima, najnovija vest koju prenosi „Rojters“ govori o tome da je predsednik Kolumbije Ivan Dukue potpisao dekret kojim se ukida zabrana izvoza osušenog cveta kanabisa, dozvoljava se proširenje prodaje lekova na bazi kanabisa, uz pojednostavljenost regulatorne procedure.
Ako govorimo o ekološkom aspektu, može se reći da se od kanabisa dobija preko 50.000 proizvoda. Tako se bioplastika pravi od konopljine celuloze, dok se biogorivo stvara od ulja iz semenki ili fermentacijom stabljika konoplje. Setimo se primera Henri Forda koji je još 1941. godine napravio auto “Model – T” koji je išao na pogon benzinom konoplje, a sam automobil je takođe bio izgrađen od konoplje. Imao je kontrolne ploče izrađene od konoplje čija je čvrstoća bila 10 puta jača od čelika. S obzirom na to da se sve više počinju proizvoditi električni automobili, kanabis i tu može da pomogne. Naime, nekoliko studija je potvrdilo činjenicu da baterija od konoplje rade osam puta bolje od litijum – jonskih. Kanabis od uzgoja do proizvoda i potrošnje stvara više kiseonika od CO2, a što je još važnije, sa 1 ha konoplje dobije se četiri puta više biomase u odnosu na 1 ha, najekonomičnijeg drveta. Pritom uzmimo u obzir da drvo raste 20-80 godina, dok 1 ha konoplje sazri za 4-5 meseci, te se na taj način mogu zaustaviti bespotrebna uništavanja šumskih predela Srbije.
Kanabis je pogodna vrsta za prečišćavanje zagađenog zemljišta i vazduha, s obzirom na to da poseduje neverovatnu moć usvajanja pesticida, teških metala i radioaktivnih čestica putem korena. Vlakna konolje se dobijaju iz stabljike i odlikuju se izuzetnom izdržljivošću, smatra se neuništivom te je biljka našla svoju primenu i u građevinarstvu i tekstilnoj industriji. Zidovi od konoplje pružaju odličnu zvučnu i toplotnu izolaciju, čvršći su i otporniji od betona, zidovi “dišu”, te se sprečava nastanak gljivica i insekata, otporni su na vatru i vodu, a imaju i negativan karbonski otisak. Trenutno se u Dalmaciji radi na izgradnji jedne takve kuće, u blizini Splita, gde su predstavnici Nacionalne asocijacije konopljara Srbije svojim iskustvom želeli da pomognu saborcima u Hrvatskoj. U toj zemlji inače bilo ko može da proizvodi i prerađuje tzv. CBD sorte.
Pozitivni primeri iz sveta ali i regiona govore da je legalizacija i dekriminalizacija kanabisa u velikoj meri doprinela rešavanju brojnih pitanja i problema sa kojima su se države suočavale, stoga Srbija ne bi trebala da kaska za zelenom ekonomijom i modernom medicinom 21. veka. Zašto bi biljka koja hrani, oblači, daje krov nad glavom, leči i daje čistiju životnu sredinu i dalje bila predmet krivičnih sporova naših sudova i zatvaranja mladih korisnika, kada u svetu imamo pozitivne primere brisanja krivičnih prijava i presuda zbog posedovanja iste? Zašto ne bi otvorili mogućnosti i našoj zemlji da prihoduje od taksi i poreza na industrijsku i medicinsku primenu, te poboljšali status građana kako u ekonomskom, tako i u zdravstvenom, sociološkom i ekološkom aspektu? Odnos prema kanabisu je tako i merilo odgovornosti neke politike, a nama je u Srbiji potrebna odgovorna politika više nego ikada. Zato legalizujmo i uradimo time nešto veoma dobro za ovu zemlju i njene građane.
Ivana Bakmaz
Radna grupa za legalizaciju kanabisa
#StrankaIstina
