Странка Истина запалила Спенс: Тражило се место више на скупу под слоганом „Истина која ослобађа Србију“!

Политичка странка Истина одржала је у суботу, 5. септембра, велики догађај под слоганом „Истина која ослобађа Србију“, а на којем је, под окриљем теме легализације канабиса, отворила много шире питање о томе ко доноси јавне политике, у чијем интересу и колико су оне заиста у служби грађана? Канабис је само једна тема, уз остале као што су заштита животиња, нерадна недеља, проблем коцкарница, легализација сексуалног рада, борба против насиља, реформа здравственог система, али и нова, иницијатива, бракови на одређено време, које се у Србији прећуткују и тихо избегавају, али их Истина актуелизује. Тако да је порука овог догађаја била јасна, а то је да ниједна јавна политика не сме бити изузета од питања “Зашто?”.

Догађај је почео на начин какав се у политици не очекује, уметничким перформансом „За тело и вештачку интелигенцију“ који је спојио телесни покрет и видео-рад уз интервенције вештачке интелигенције, који је оживео естетику немачког експресионизма и Ланговог Метрополиса.

„Уметност смо намерно ставили у средиште догађаја јер смо желели да покажемо да политика може и мора бити другачија. Политички простор у Србији је последњих година толико вулгаризован да је готово све претворено у политички ријалити. Желели смо да покажемо нешто супротно и понудимо потпуно другачији приступ”, истакла је председница политичке странке Истина, Ивана Вујасин и додала да је овим панелом питање легализације сишло са нивоа политичке пароле и постало оно што би свака јавна политика морала да буде, питање стварног живота људи. Нисмо случајно осмислили баш овакав перформанс који има референце на Вајмарску Немачку, Мартина Лутера Кинга, Махатму Гандија, Алена Вотса и Ериха Фрома, све су то подсећања на обрасце који се понављају кроз историју и говоре нам да слабљење поверења у институције, поларизација и растућа економска и социјална несигурност могу отворити простор за радикалне друштвене одговоре”, те додала да велике друштвене промене почињу променом начина на који разумемо свет око себе. „Цео дизајн и дрес код су били минималистички са нагласком на црно и бело. То није зато што мислимо да је свет црно бели, већ да нагласимо да је свет огроман спектар могућности између и да ниједна генерација нема монопол над истином. Ако је овај догађај данас деловао да је испред свог времена, онда је порука једноставна. А то је да време Истине тек долази.“