Да ли сте се икада истински запитали шта заиста знате о биљци канабис (конопља, марихуана, „трава“…) и која истина се крије иза безбројних примера напада на њу и на њена својства? Конопља је вечита табу тема, иако се за њено постојање зна уназад 5.000 година и важи за једну од најтајанственијих, а у исто време и једну од најкориснијих биљака на планети.

До сада је позната чињеница да је конопља коришћена међу првим култивисаним биљакама и да се показала као незаменљив ресурс у производњи текстила, у бродарству, производњи папира, хране, али и у грађевинарству, као и да је своје место нашла у широкој медицинској примени. Узгој и прерада конопље били су саставни део модерних економија.

У нашој земљи канабис се одавно користио у бројне сврхе. У апотекама у Србији могле су се наћи цигарете од индијске конопље за лечење астме, неуротичног кашља, промуклости, неуралгије, несанице и свих болести дисајних органа, све до средине шездесетих година двадесетог века, док није забрањена на нивоу УН-а. У “Српској фармакопеји” из 1926. године и “Југословенској фармакопеји” из 1933. године, врста канабиса – “индика”, која има већи проценат психоактивне супстанце ТХЦ-а од врсте “сатива”, помиње се као официјална биљка, односно била је одобрена за употребу у медицинске сврхе као лек, званично и законски, са тачно одређеним дозама за појединачне терапије.

Међутим, 1963. године наша држава потписала је међународну конвенцију о забрани коришћења. Канабис је наставио да се узгаја у индустријске сврхе за производњу текстила, изолационих матерјала и конопца, међутим 1977. године све до данас забрањена је за те намене. Упркос забранама, научна бројна истраживања достигнута и у 21. веку не бележе ниједан пример да је неко икада настрадао од употребе марихуане, штавише говоре о благодетима које бисмо имали легализацијом.

Канабис је званично забрањен тридесетих година прошлог века, а разлози који се кроз историју наводе су вишеструки. Тако се марихуана помиње у “Америчкој фармакопеји” 1851. године, док је 1936. године скинута са списка лекова. Главни разлози због којих су прохибиционисти криминализовали канабис били су расистички, тврдећи да марихуана изазива лудило, насиље и расно мешање. Већ пред крај XИX века, када су индустрија нафте и памука морали да нађу свој пут у широј друштвеној примени, почела је да се води све већа прохибиција против биљке.

Међутим, захваљујући упорним научницима света, осамдесетих година се долази до чудесног открића да сви кичмењаци у себи имају Ендоканабиноидни систем са рецепторима који се налазе у мозгу, кичменој мождини и нервним ћелијама, као и да само наше тело производи ендоканабиноиде. Чувени писац Давид Албахари то је најбоље описао речима да је човек “марихуана која хода”. Затим је уследило све више истраживања о благодетима по људско здравље, а данас велики број научних студија говори да неки пречишћени облици главних састојака марихуане имају способност да, при употреби, наведу ћелије рака да пре свега престану да се деле и даље шире, а потом и да саме себе убијају.

У земљама у којима је канабис легализован у медицинске и рекреативне сврхе, рађене су студије на који начин легализација доприноси бољем квалитету живота и да ли то уопште бива евидентно. Бројни примери широм света указују управо на то колико индустрија о којој говоримо доприноси економском процвату држава отварајући нова радна места, чиме се побољшавају социјални статус и квалитет живота грађана, притом смањује се стопа криминала, а забележена је и све мања рекреативна конзумација канабиса међу малолетницима.

Осим тога, доприноси у еколошком смислу успоравања наглих климатских промена, што се постиже прочишћавањем ваздуха и радиоактивног земљишта, док се од канабиса може произвести биодизел, биоразградива пластика, папир и друго.

Ивана Бакмаз