U nastavku teksta pročitajte intervju predsednice stranke Istina, Ivane Vujasin za Zelene novine.
Vi ste jedno od mlađih lica u politici, zašto ste uopšte ušli u politiku?
Jednostavno, da bih uvodila i sprovodila promene koje su korisne za naše društvo. Po prirodi sam temperamentna i večiti optimista. Ono što najviše od svega ne podnosim jeste nepravda. Kada pogledate oko sebe i vidite toliko negativizma, etiketiranja i urušavanja celog sistema, jasno vam je da se ceo sistem iz osnova mora menjati. Želim da napomenem da sam dugo godina bila u nevladinom sektoru, da se bavim i posvetila sam skoro ceo svoj život zdravom načinu života, ekologiji i shvatila sam, na žalost, da ma koliko iskreni bili i trudili se, nevladin sektor nema dovoljno veliku moć i uticaj da se neke stvari promene na bolje. Upravo iz tog razloga, moj politički aktivizam ili angažman dolazi kao prirodna nadogradnja. Kroz političko delovanje želim da utičem da politika treba da vodi računa o kompletnom interesu svih građana, a ne samo ličnim interesima i profitu pojedinaca, što smo mogli da vidimo svih ovih godina.
Mislite li da kao žena koja vodi političku partiju možete da prođete u Srbiji?
Znam da je to teško, ali mene izazovi inspirišu. Kao žena imam veoma neprijatno iskustvo u politici i zato sam i odlučila da politička partija koju vodim bude okrenuta malo više ka ženama i da formiramo okruženje koje daje moć ženama, jednaku kao što imaju i muškarci. Mi smo za jednakost i ravnopravnost. Mi želimo ekonomski nezavisnu, suverenu, pravednu i slobodnu Srbiju u kojoj se poštuju sva ljudska prava i u kojoj je politici vraćena suština.
Šta mislite pod tim da je politika izgubila suštinu?
Uzmimo primer Savamale. Problem je postavljen tako da se kritikovala zakonska osnova za rušenje, ali se retko ko bavio planiranim sadržajem tog prostora. To je jedan od delova Beograda najzanimljivijih za urbanističko uređenje zato što će preko njega grad izaći na reku i on se gradi kao rezidencijalni, poslovni i potrošački deo grada. Istovremeno postojao je predlog koji je došao iz Narodnog pozorišta da se na tom delu grada napravi zgrada opere. Beograd više od sto godina planira izgradnju opere i to nije bilo pitanje ove, ili prethodne vlasti. To je pitanje svih vlasti od završetka prvog svetskog rata do danas. Nedavno sam gledala predložene projekte iz 1938. i meni je domaći projekt u odnosu na nemački i britanski projekt najlepši, pogotovo što izlazi na reku. To postavlja pitanje da li bi taj prostor bio mnogo bolje iskorišten da su tu opera, pozorišta, muzeji i galerije i da je tako formiranjem produžetka centra postignuta jedna nova urbana dinamika. I to je pitanje određenja politike koju neko vodi. Tržni centar ili opera? Bogate zemlje imaju veće i luksuznije tržne centre, naš tržni centar ih neće impresionirati. Ali da imamo jaku kulturu to je onda imidž koji impresionira i koji gradi ambijent da budemo poštovani i da budemo partner za saradnju, a ne sirovinski izvor i samo statistika u nečijem profitu. Zato je u Srbiji potreban radikalan politički zaokret i da počnemo da se bavimo suštinom, a ne formom. Politika mora ponovo da postane ozbiljna delatnost i da prestane da bude rijaliti šou.
Vi ste javnosti u Srbiji, ali i šire, postali poznatiji kada ste posetila S. Makedoniju, gde ste primljeni kod Premijera Zaeva i razgovarali sa njim na temu zelene ekonomije i ekoloških problema. Kako se to odrazilo na vaš politički angažman u Srbiji?
Nakon tog sastanka sa premijerom S. Makedonije, što mi je bila velika čast, imala sam puno poziva, interesovanja i podrške sa raznih strana. Znam da su ekološka pitanja po svojoj prirodi nevezana za granice. Na primer, aero zagađenje ne poznaje granice. Veliki zagađivači u jednoj zemlji mogu da budu odgovorni za oboljenja građana u drugoj zemlji pošto vetar i zagađen vazduh ne možete kontrolisati državnim granicama i administrativnim preprekama. Zato je izuzetno bitno da države sarađuju po pitanju ekološke politike i rešavanja ekoloških problema. Naravno, generalno mislim da je bitno da sve države budu u dobrim odnosima i da se obezbede uslovi za trajni mir u regionu. Bez mira nema ni ekološke politike i zaštite prirode. Zato mi je jako drago da sam bila pozvana u Makedoniju i da sam učestvovala u otvaranjima njihovih pogona reciklažne industrije.
To nije bila vaša jedina regionalna aktivnost. Vi ste i u Hrvatskoj imali neka predavanja i susrete?
Da, u Osijeku sam na Ekonomskom fakultetu, po pozivu, imala više predavanja studentima, što mi je takođe pričinjavalo veliku čast. Takođe, srela sam se sa hrvatskim zelenim predstavnikom u Evropskom parlamentu sa kojim sam razmenila ideje i mišljenja, kao i sa mnogim drugim zvaničnicima.
Kako vi onda vidite budućnost ekoloških partija i ekologije u Srbiji?
Ne vidim nikako u ovom momentu. Za sve ove prethodne godine mnogi su se zaklanjali iza reči zeleno, a radili su sve suprotno. Odbila sam da budem deo toga. Zato mi nismo u imenu hteli da imamo reč zeleno i uzeli smo ime Istina. Zato što želimo da se razlikujemo od lažnih zelenih koji se zaklanjaju iza nečega što u svojoj suštini nisu. Mi hoćemo da onim što radimo pokažemo da smo iskreno za očuvanje prirode i za zdrav život, a ne kao što se drugi zovu zeleni i da rade sve suprotno zdravoj ekološkoj politici. Zato je naša preporuka svim građanima da ne slušaju šta im političari govore, niti da gledaju kako se zovu, već da gledaju ono šta rade. Dela su ta koja treba da govore i po čemu se trebaju svi vrednovati.
Mislite li da u Srbiji ima novca za ekološki zdravu politiku?
Mantra da se nema novca nije istinita. Prvo se moraju zapušiti rupe kroz koje curi novac, racionalizovati administracija i njeni troškovi, kao što se treba smanjiti korupcija. Zatim moramo koristiti ono što već imamo i što nam propada u bescenje. Mačva i Vojvodina leže na ogromnom rezervoaru geotermalne vode koji se ne koriste. Studije govore da bi korišćenjem tih izvora samo u poljoprivredi i staklenicima moglo da se otvori 40000 novih radnih mesta. To su stabilna radna mesta koja bi tu bila sa stabilnim platama decenijama, nisu to strani investitori koji za nekoliko godina zatvore pogon i odu. Tako bi i punili budžet i obezbedili pristojan život za više desetina hiljada porodica. Zatim tu je i jeftinije grejanje. Građani Sremske Mitrovice, Šida i sličnih mesta bi imali veoma jeftino i ekološki ispravno grejanje čime bi smanjili svoje troškove. Tu je i banjski turizam koji uopšte nije razvijen. Srbija je zemlja koja bi na poljoprivredi, turizmu i energetici zasnovanoj na obnovljivim izvorima mogla da se vrati u rang srednje razvijenih evropskih zemalja. Mi imamo dosta takvih rešenja, kao što su na primer termoelektrane na energetske vrbe koje su ekološki potpuno ispravne. Uz ostvarivanje preduslova za trajni mir u regionu to bi bilo najbolje što bi neka normalna politika, a ja moju politiku svrstavam u tu kategoriju, mogla da donese ovoj zemlji. Na žalost mi nemamo normalnu politiku, ni normalnu i pravu opoziciju. Zato ja nas vidim kao zapravo jedinu opoziciju svemu ovome lošem što se dešava. I vidim jedino nas kao potencijalno ozbiljnu snagu u budućnosti da zaštiti državu i narod od izazova doba koje nam se dešava.
Nisam dobro razumeo ovo oko opozicije, vi mislite da opozicija u Srbiji nije prava opozicija?
Da, stvarno mislim da nemamo pravu opoziciju u Srbiji. Biti opozicija znači biti koristan, kritikovati odluke i rešenja vlasti i davati svoje alternativne predloge. U Srbiji je politika jalova i svela se na lično diskreditovanje i vređanje. To nije nešto u čemu ni ja ni partija koju vodim želimo da učestvujemo. Koja je razlika da li su na vlasti jedni ili drugi kad imaju sličnu politiku? SNS je preuzeo proevropsku politiku Demokratske stranke i počela da je sprovodi uspešnije. Time se takozvana demokratska opozicija našla dezorijentisana i sve što je nakon toga usledilo je bio sunovrat svih vrednosti i logike. Neprincipijelne koalicije, odlazak u sasvim suprotne ekstreme i estradni potezi. Pretendujući da su kulturno superiorni gomila postupaka koji su bili veoma nekulturni ostavili su birače Srbije bez opozicione opcije koja bi garantovala pristojnu i kulturnu Srbiju. Opozicija je tako napravila mnogo veću štetu, kulturološki, od vlasti. Mi smo drugačiji i ne želimo da se opredeljujemo ni za jedne, ni za druge, već da budemo svoji i da svojim idejama i rezultatima zaslužimo poverenje birača.
Pominjete izlazak na izbore. Da li to znači da mislite da je bojkot izbora pogrešna ideja?
Smatram da je bojkot loš izbor i da samo ide na ruku aktuelnoj vlasti da uzmu još više mandata i još veću moć. Mi izlazimo na lokalnom nivou zato što imamo odlična rešenja za grad Novi Sad. Želimo da našim delovanjem u lokalnom parlamentu privučemo pažnju i zaslužimo poštovanje birača kako bi za nas glasali na ovim izborima za novosadski parlament, a na sledećim i u celoj Srbiji. Mi želimo da radimo i uradimo konkretne stvari i da onda na osnovu našeg rezultata građani vide da smo ljudi od reči i da nam je stalo da naša obećanja ispunimo. Prazne priče, velika grandiozna nerealna obećanja ostavljamo drugim partijama, koji nemaju konkretne ideje i rešenja, pa moraju da se koriste praznim populizmom. Bojkot bi imao smisla kada bi se znalo zašto se poziva na bojkot, šta se tačno radi u toku bojkota, a naročito posle izbora, koji je krajnji cilj, kako merimo uspeh bojkota. Pošto ništa od toga nismo čuli, a ubeđenja smo da se vlast menja samo na izborima, da je promene moguće sprovoditi samo kroz institucije, mi smo odlučni da je jedino pravo rešenje da se izborimo za poverenje naših sugrađana i da naš program realizujemo u narednom mandatu. Sa građanima konstanto razgovaramo i sa njima ćemo graditi i praviti planove i programe. Jer mi i jesmo u službi građana. Krajnji cilj nam je da imamo uspešno društvo i da vratimo građanima osmeh na lice.
#strankaistina, #ivanavujasin, #zelenenovine