У наставку текста прочитајте интервју председнице странке Истина, Иване Вујасин за Зелене новине.

Ви сте једно од млађих лица у политици, зашто сте уопште ушли у политику?

Једноставно, да бих уводила и спроводила промене које су корисне за наше друштво. По природи сам темпераментна и вечити оптимиста. Оно што највише од свега не подносим јесте неправда. Када погледате око себе и видите толико негативизма, етикетирања и урушавања целог система, јасно вам је да се цео систем из основа мора мењати. Желим да напоменем да сам дуго година била у невладином сектору, да се бавим и посветила сам скоро цео свој живот здравом начину живота, екологији и схватила сам, на жалост, да ма колико искрени били и трудили се, невладин сектор нема довољно велику моћ и утицај да се неке ствари промене на боље. Управо из тог разлога, мој политички активизам или ангажман долази као природна надоградња. Кроз политичко деловање желим да утичем да политика треба да води рачуна о комплетном интересу свих грађана, а не само личним интересима и профиту појединаца, што смо могли да видимо свих ових година.

Мислите ли да као жена која води политичку партију можете да прођете у Србији?

Знам да је то тешко, али мене изазови инспиришу. Као жена имам веома непријатно искуство у политици и зато сам и одлучила да политичка партија коју водим буде окренута мало више ка женама и да формирамо окружење које даје моћ женама, једнаку као што имају и мушкарци. Ми смо за једнакост и равноправност. Ми желимо економски независну, суверену, праведну и слободну Србију у којој се поштују сва људска права и у којој је политици враћена суштина.

Шта мислите под тим да је политика изгубила суштину?

Узмимо пример Савамале. Проблем је постављен тако да се критиковала законска основа за рушење, али се ретко ко бавио планираним садржајем тог простора. То је један од делова Београда најзанимљивијих за урбанистичко уређење зато што ће преко њега град изаћи на реку и он се гради као резиденцијални, пословни и потрошачки део града. Истовремено постојао је предлог који је дошао из Народног позоришта да се на том делу града направи зграда опере. Београд више од сто година планира изградњу опере и то није било питање ове, или претходне власти. То је питање свих власти од завршетка првог светског рата до данас. Недавно сам гледала предложене пројекте из 1938. и мени је домаћи пројект у односу на немачки и британски пројект најлепши, поготово што излази на реку. То поставља питање да ли би тај простор био много боље искориштен да су ту опера, позоришта, музеји и галерије и да је тако формирањем продужетка центра постигнута једна нова урбана динамика. И то је питање одређења политике коју неко води. Тржни центар или опера? Богате земље имају веће и луксузније тржне центре, наш тржни центар их неће импресионирати. Али да имамо јаку културу то је онда имиџ који импресионира и који гради амбијент да будемо поштовани и да будемо партнер за сарадњу, а не сировински извор и само статистика у нечијем профиту. Зато је у Србији потребан радикалан политички заокрет и да почнемо да се бавимо суштином, а не формом. Политика мора поново да постане озбиљна делатност и да престане да буде ријалити шоу.

Ви сте јавности у Србији, али и шире, постали познатији када сте посетила С. Македонију, где сте примљени код Премијера Заева и разговарали са њим на тему зелене економије и еколошких проблема. Како се то одразило на ваш политички ангажман у Србији?

Након тог састанка са премијером С. Македоније, што ми је била велика част, имала сам пуно позива, интересовања и подршке са разних страна. Знам да су еколошка питања по својој природи невезана за границе. На пример, аеро загађење не познаје границе. Велики загађивачи у једној земљи могу да буду одговорни за обољења грађана у другој земљи пошто ветар и загађен ваздух не можете контролисати државним границама и административним препрекама. Зато је изузетно битно да државе сарађују по питању еколошке политике и решавања еколошких проблема. Наравно, генерално мислим да је битно да све државе буду у добрим односима и да се обезбеде услови за трајни мир у региону. Без мира нема ни еколошке политике и заштите природе. Зато ми је јако драго да сам била позвана у Македонију и да сам учествовала у отварањима њихових погона рециклажне индустрије.

То није била ваша једина регионална активност. Ви сте и у Хрватској имали нека предавања и сусрете?

Да, у Осијеку сам на Економском факултету, по позиву, имала више предавања студентима, што ми је такође причињавало велику част. Такође, срела сам се са хрватским зеленим представником у Европском парламенту са којим сам разменила идеје и мишљења, као и са многим другим званичницима.

Како ви онда видите будућност еколошких партија и екологије у Србији?

Не видим никако у овом моменту. За све ове претходне године многи су се заклањали иза речи зелено, а радили су све супротно. Одбила сам да будем део тога. Зато ми нисмо у имену хтели да имамо реч зелено и узели смо име Истина. Зато што желимо да се разликујемо од лажних зелених који се заклањају иза нечега што у својој суштини нису. Ми хоћемо да оним што радимо покажемо да смо искрено за очување природе и за здрав живот, а не као што се други зову зелени и да раде све супротно здравој еколошкој политици. Зато је наша препорука свим грађанима да не слушају шта им политичари говоре, нити да гледају како се зову, већ да гледају оно шта раде. Дела су та која треба да говоре и по чему се требају сви вредновати.

Мислите ли да у Србији има новца за еколошки здраву политику?

Мантра да се нема новца није истинита. Прво се морају запушити рупе кроз које цури новац, рационализовати администрација и њени трошкови, као што се треба смањити корупција. Затим морамо користити оно што већ имамо и што нам пропада у бесцење. Мачва и Војводина леже на огромном резервоару геотермалне воде који се не користе. Студије говоре да би коришћењем тих извора само у пољопривреди и стакленицима могло да се отвори 40000 нових радних места. То су стабилна радна места која би ту била са стабилним платама деценијама, нису то страни инвеститори који за неколико година затворе погон и оду. Тако би и пунили буџет и обезбедили пристојан живот за више десетина хиљада породица. Затим ту је и јефтиније грејање. Грађани Сремске Митровице, Шида и сличних места би имали веома јефтино и еколошки исправно грејање чиме би смањили своје трошкове. Ту је и бањски туризам који уопште није развијен. Србија је земља која би на пољопривреди, туризму и енергетици заснованој на обновљивим изворима могла да се врати у ранг средње развијених европских земаља. Ми имамо доста таквих решења, као што су на пример термоелектране на енергетске врбе које су еколошки потпуно исправне. Уз остваривање предуслова за трајни мир у региону то би било најбоље што би нека нормална политика, а ја моју политику сврставам у ту категорију, могла да донесе овој земљи. На жалост ми немамо нормалну политику, ни нормалну и праву опозицију. Зато ја нас видим као заправо једину опозицију свему овоме лошем што се дешава. И видим једино нас као потенцијално озбиљну снагу у будућности да заштити државу и народ од изазова доба које нам се дешава.

Нисам добро разумео ово око опозиције, ви мислите да опозиција у Србији није права опозиција?

Да, стварно мислим да немамо праву опозицију у Србији. Бити опозиција значи бити користан, критиковати одлуке и решења власти и давати своје алтернативне предлоге. У Србији је политика јалова и свела се на лично дискредитовање и вређање. То није нешто у чему ни ја ни партија коју водим желимо да учествујемо. Која је разлика да ли су на власти једни или други кад имају сличну политику? СНС је преузео проевропску политику Демократске странке и почела да је спроводи успешније. Тиме се такозвана демократска опозиција нашла дезоријентисана и све што је након тога уследило је био суноврат свих вредности и логике. Непринципијелне коалиције, одлазак у сасвим супротне екстреме и естрадни потези. Претендујући да су културно супериорни гомила поступака који су били веома некултурни оставили су бираче Србије без опозиционе опције која би гарантовала пристојну и културну Србију. Опозиција је тако направила много већу штету, културолошки, од власти. Ми смо другачији и не желимо да се опредељујемо ни за једне, ни за друге, већ да будемо своји и да својим идејама и резултатима заслужимо поверење бирача.

Помињете излазак на изборе. Да ли то значи да мислите да је бојкот избора погрешна идеја?

Сматрам да је бојкот лош избор и да само иде на руку актуелној власти да узму још више мандата и још већу моћ. Ми излазимо на локалном нивоу зато што имамо одлична решења за град Нови Сад. Желимо да нашим деловањем у локалном парламенту привучемо пажњу и заслужимо поштовање бирача како би за нас гласали на овим изборима за новосадски парламент, а на следећим и у целој Србији. Ми желимо да радимо и урадимо конкретне ствари и да онда на основу нашег резултата грађани виде да смо људи од речи и да нам је стало да наша обећања испунимо. Празне приче, велика грандиозна нереална обећања остављамо другим партијама, који немају конкретне идеје и решења, па морају да се користе празним популизмом. Бојкот би имао смисла када би се знало зашто се позива на бојкот, шта се тачно ради у току бојкота, а нарочито после избора, који је крајњи циљ, како меримо успех бојкота. Пошто ништа од тога нисмо чули, а убеђења смо да се власт мења само на изборима, да је промене могуће спроводити само кроз институције, ми смо одлучни да је једино право решење да се изборимо за поверење наших суграђана и да наш програм реализујемо у наредном мандату. Са грађанима константо разговарамо и са њима ћемо градити и правити планове и програме. Јер ми и јесмо у служби грађана. Крајњи циљ нам је да имамо успешно друштво и да вратимо грађанима осмех на лице.

 

#strankaistina, #ivanavujasin, #zelenenovine