Sve počinje između četiri zida, ali ne u toplini doma, nego hladnoći straha. Sve počinje mnogo pre onog prvog zamaha ruke koja će ostaviti vidljiv trag, koji šminka lako prekrije. Sve počinje u porodici. I svi znamo da tamo počinje. Dugo godina ćutali su svi i one iza zatvorenih vrata i mi sa druge strane istih. Danas govorimo o tim ranama društva, još uvek bojažljivo i birajućim reči. Jer ostalo je mnogo prostora da se zatvori ta knjiga bola, koja je prepuna jecaja i tragičnih završetaka.

Dok okreće broj na telefonu, ona zna da ima svoja prava, ona veruje u institucije, ona je svesna dobrih rezultata primene državnog zakonodavstva.

Da bi ova rečenica postala naša istina, nama su potrebne institucije koje još bolje rade svoj posao, jer je osećaj poverenja u njih jedan od ključnih trenutaka da se na glas kaže sve. Prema podacima istraživanja o nasilju prema ženama u razvijenim državama Zapadne Evrope, žene su mnogo spremnije da prijave nasilje, nego žene u istočnim, bivšim komunističkim državama.

Istina je politička snaga, koja vodi računa o rodnoj ravnopravnosti i bori se protiv nasilja prema ženama. Da bi u tome uspeli, moramo da promenimo vrednosni sistem u Srbiji i da kulturu nasilja koja postoji i koja je utemeljena na kontroli i demonstraciji moći, nasiljem prema ženama, deci, životinjama i ostalima koji su slabiji, zamenimo kulturom razumevanja, poštovanja i tolerancije. Znamo da je to proces. Proces učenja sa decom koji treba da se započne u porodici, ali i kroz sistem obrazovanja, gde se deca uče nenasilnoj komunikaciji i njenim metodama.

Istovremeno, mentalna higijena žena, ali i dece koja su prošla zlostavljanje, mora da bude prepoznata kao polazna tačka ka uspostavljanju daljih koraka oporavka. U slučaju da zbog ekonomske nesamostalnosti nemaju egzistencijalnu sigurnost da napuste nasilnika, potrebno je uspostaviti sistem koji im omogućava da svoju ekonomsku stabilnost neometano ostvaruju. Smatramo da su naročito ugrožene žene u seoskim sredinama, gde ima veliki broj starijih žena bez kvalifikacija i u velikoj meri im nisu dostupne informacije.

Kroz program socijalnog preduzetništva, za koji mi nudimo našu strategiju i zakonska rešenja, većem broju žena sa sela može se omogućiti sticanje različitih radnih veština i zaposlenje. Time bismo im pomogli da se ekonomski osnaže i razviju osećaj većeg samopoštovanja i sigurnosti. Ekonomsko nasilje je veoma često nevidljivo i ne prepoznaje se kao oblik nasilja, ali u velikoj meri utiče na psihološko stanje žene i samopoštovanje.

Deo naše strategije za pomoć žrvama nasilja je i da pružajući im podršku, damo i mogućnost za rešavanje problema napuštenih sela u Srbiji. Žrtve koje sa decom moraju da napuste porodičnu zajednicu u kojoj su trpele nasilje, mogle bi da nađu svoju priliku da žive i rade u napuštenim selima, koja bi bila obnovljena i uređena po principu samoodrživosti.

Imamo primer manjih mesta u Nemačkoj, u kojima je donešena odluka, da umesto uzimanja kredita i zaduživanja, da bi stanovnici rešili svoje komunalne probleme, počinju da investiraju u obnovljive izvore energije. Danas ta mesta imaju potpuno obnovljenu infrastrukturu, kao i novoizgrađene objekte, koji stanovnicima omogućuju obrazovne, kulturne, sportske i zdravstvene sadržaje i usluge. Budući da količina energije koju proizvode, daleko premašuje njihove potrebe, troškovi komunalnih usluga su svedeni na minimum, a godišnja zarada koju prihoduju je višemilionska.

Nešto slično mi želimo za naša sela, gde bi žrtvama nasilja sa decom moglo da se ponudi da žive mirno, kvalitetno i ekonomski stabilno, a daleko od nasilnika. Ti projekti bi se mogli u prvoj fazi, dok ne počnu da se samoizdržavaju, finansiraju od legalizacije kanabisa i seksualnog rada.

Tako bismo stvorili mogućnost za dugogodišnji proces, koji bi direktnim i bliskim kontaktom sa žrtvama nasilja, omogućila pružanje individualne pomoći i potrebne pažnje. To bi doprinelo i oživljavanju i ekonomskom razvoju osiromašenih i opustelih delova Srbije, obezbedilo dodatni novac za budžet od privrednih delatnosti, koje bi se tamo obavljale i od viška proizvedene energije, a konceptom ekoloških sela kao sigurnih utočišta za žrtve porodičnog nasilja, omogućilo i očuvanje i zaštita prirode.

Mi zastupamo ekofeminizam, a on podrazumeva da je borba za ekologiju i prava žena neraskidivo isprepletena. Zato će naša rešenja načiniti Srbiju mnogo boljim mestom za život.