Све почиње између четири зида, али не у топлини дома, него хладноћи страха. Све почиње много пре оног првог замаха руке која ће оставити видљив траг, који шминка лако прекрије. Све почиње у породици. И сви знамо да тамо почиње. Дуго година ћутали су сви и оне иза затворених врата и ми са друге стране истих. Данас говоримо о тим ранама друштва, још увек бојажљиво и бирајућим речи. Јер остало је много простора да се затвори та књига бола, која је препуна јецаја и трагичних завршетака.

Док окреће број на телефону, она зна да има своја права, она верује у институције, она је свесна добрих резултата примене државног законодавства.

Да би ова реченица постала наша истина, нама су потребне институције које још боље раде свој посао, јер је осећај поверења у њих један од кључних тренутака да се на глас каже све. Према подацима истраживања о насиљу према женама у развијеним државама Западне Европе, жене су много спремније да пријаве насиље, него жене у источним, бившим комунистичким државама.

Истина је политичка снага, која води рачуна о родној равноправности и бори се против насиља према женама. Да би у томе успели, морамо да променимо вредносни систем у Србији и да културу насиља која постоји и која је утемељена на контроли и демонстрацији моћи, насиљем према женама, деци, животињама и осталима који су слабији, заменимо културом разумевања, поштовања и толеранције. Знамо да је то процес. Процес учења са децом који треба да се започне у породици, али и кроз систем образовања, где се деца уче ненасилној комуникацији и њеним методама.

Истовремено, ментална хигијена жена, али и деце која су прошла злостављање, мора да буде препозната као полазна тачка ка успостављању даљих корака опоравка. У случају да због економске несамосталности немају егзистенцијалну сигурност да напусте насилника, потребно је успоставити систем који им омогућава да своју економску стабилност неометано остварују. Сматрамо да су нарочито угрожене жене у сеоским срединама, где има велики број старијих жена без квалификација и у великој мери им нису доступне информације.

Кроз програм социјалног предузетништва, за који ми нудимо нашу стратегију и законска решења, већем броју жена са села може се омогућити стицање различитих радних вештина и запослење. Тиме бисмо им помогли да се економски оснаже и развију осећај већег самопоштовања и сигурности. Економско насиље је веома често невидљиво и не препознаје се као облик насиља, али у великој мери утиче на психолошко стање жене и самопоштовање.

Део наше стратегије за помоћ жрвама насиља је и да пружајући им подршку, дамо и могућност за решавање проблема напуштених села у Србији. Жртве које са децом морају да напусте породичну заједницу у којој су трпеле насиље, могле би да нађу своју прилику да живе и раде у напуштеним селима, која би била обновљена и уређена по принципу самоодрживости.

Имамо пример мањих места у Немачкој, у којима је донешена одлука, да уместо узимања кредита и задуживања, да би становници решили своје комуналне проблеме, почињу да инвестирају у обновљиве изворе енергије. Данас та места имају потпуно обновљену инфраструктуру, као и новоизграђене објекте, који становницима омогућују образовне, културне, спортске и здравствене садржаје и услуге. Будући да количина енергије коју производе, далеко премашује њихове потребе, трошкови комуналних услуга су сведени на минимум, а годишња зарада коју приходују је вишемилионска.

Нешто слично ми желимо за наша села, где би жртвама насиља са децом могло да се понуди да живе мирно, квалитетно и економски стабилно, а далеко од насилника. Ти пројекти би се могли у првој фази, док не почну да се самоиздржавају, финансирају од легализације канабиса и сексуалног рада.

Тако бисмо створили могућност за дугогодишњи процес, који би директним и блиским контактом са жртвама насиља, омогућила пружање индивидуалне помоћи и потребне пажње. То би допринело и оживљавању и економском развоју осиромашених и опустелих делова Србије, обезбедило додатни новац за буџет од привредних делатности, које би се тамо обављале и од вишка произведене енергије, а концептом еколошких села као сигурних уточишта за жртве породичног насиља, омогућило и очување и заштита природе.

Ми заступамо екофеминизам, а он подразумева да је борба за екологију и права жена нераскидиво испреплетена. Зато ће наша решења начинити Србију много бољим местом за живот.