И моје срце куца!

Кућни љубимци пружају емоционалну подршку, смањују стрес и усамљеност, те доприносе општем осећају благостања и среће код власника. Студије су показале да кућни љубимци могу смањити симптоме депресије, анксиозности и других менталних поремећаја, те допринети побољшању квалитета живота. Запослена особа која није под стресом и која је задовољна много је бољи радник на послу, а то је важно и за послодавца. Истина се првенствено због интереса кућних љубимаца, залаже за увођење права на боловање и негу кућних љубимаца, као и да нека лечења и терапије кућних љубимаца буду покривени здравственим осигурањем.

Када се запосленима одобри право на боловање због озбиљних здравствених проблема њихових кућних љубимаца тада је неопходно да буду јасно дефинисани специфични услови које ветеринарска документација треба да задовољи да би се одобрило боловање. То може укључивати извештаје о дијагнози, потребу за посебном негом, или сличне информације. Са утврђеним роковима за подношење захтева за боловање и прецизном процедуром подношења захтева не би било тешко да се ово спроведе у праксу.

Иако овај предлог можда делује наивно, јер многи сматрају да власник није дужан да буде уз свог љубимца када је болестан, заправо је другачије. Зато што је власник законски дужан да то уради, шта више Закон о добробити животиња недвосмислено наводи велике новчане казне за све власнике животиња, који према њима “не поступају са пажњом доброг домаћина и благовремено не обезбеде ветеринарску помоћ.” Ако неко нема слободан дан, а утврди се да је због тога занемарио болесну животињу платиће казну зато што закони у Србији животиње не препознају као чланове породице, да би због њих неко могао да отвори боловање. Због овакве неусаглашености закона грађани Србије су у позицији да се њихова грађанска права крше и то је оно што ми желимо да исправимо.

Животиње у кући нису луксуз. На улицама постоји јако пуно избачених паса. Они одају утисак неодговорног и несређеног друштва у које инвеститори немају поверења да уложе свој новац. Стандард пада и држање паса и мачака постаје све веће оптерећење за кућни буџет. У случају да се животиње разболе, власници некад немају средстава да их лече и избаце их на улицу. Такве животиње много коштају локалну самоуправу, почев од њиховог праћења и лечења, храњења, смештања у стационаре, а да не говоримо о одштетама за уједе паса које градове коштају милионе. Економичније је помоћи власницима и дотирати део лечења, него касније да тај трошак у целини падне на терет локалне самоуправе. Наравно и од оних који имају љубимце се тражи одговорно власништво, нарочито ако се љубимци изводе на улицу. Одговорно власништво подразумева одговорност не само за пса, већ и за сопствено понашање. То значи чишћење за својим псом на улици и травњаку, вођење пса на повоцу и поштовање права и потреба осталих становника заједнице зато што неодговорно понашање појединаца може имати лоше последице по квалитет живота целе заједнице. Стога је, преузимање одговорности кључно за очување хармоније и безбедности у заједници. Зато тражимо и повећање казне за неодговорно власништво, почев од нескупљања измета иза свог пса, па до драконских казни за избацивање паса на улице.

Може се помислити да ово даје првенство животињама наспрам сиромашних људи којима је исто потребна помоћ, али није тако зато што брига за животиње може подстаћи саосећајно понашање и подршке људима. Добробит животиња и корист коју од тога има друштво су нераздвојиви. Добробити животиња подстиче потребу за ветеринарским услугама, лековима, и опремом и та индустрија доприноси економији кроз запошљавање и производњу ветеринарских производа. То у Србији годишње донесе више стотина милиона евра, што није занемарива ставка у пуњењу буџета и посао је од којег живе многе породице.  Тако брига о животињама директно доприноси побољшању квалитета живота и економске стабилности друштва. То је инвестиција у будућност која доноси користи како животињама, тако и људима, чинећи нашу заједницу не само хуманијом, већ и економски стабилнијом и просперитетнијом.