Мрежасте чарапе, кратак минић, и јасни одјек штиклица у касним сатима…

Док под месечином у неком забаченом кутку града отвара врата кола прелазећи границу неписаних правила морала, свет ће се окренути да погледа. Да погледа у оног који је стао и ону која је ушла.

Свануо је нови дан, институције су почеле са радом, а она и даље није у систему.

Под сексуалним радом подразумевамо рад у сексуалној индустрији, односно пословима који на директан или индиректан начин имају везе са производима или услугама сексуалне природе (проституција, стриптиз барови, порнографски филмови и слике, еротски фото моделинг, запослени на телефонским хот линијама, производња и продаја сексуалних помагала и опреме и сл).

Највише се фокусирамо на легалзацију проституције, како оне где услуге пружају жене, тако и оне где су даваоци услуга мушкарци, залажући се за боље законско регулисање и свих других запослених у сексуалној индустрији, побољшање њиховог статуса и заштиту њихових права.

Проституција је веома често критикована као сексуална експлоатација, у добром делу случајева она то и јесте, што је разлог зашто ми и тражимо легализацију проституције. На тај начин сексуални рад би се раздвојио од сексуалне експлоатације, а особе које пружају сексуалне услуге би у томе биле потпуно добровољно и са јасно дефинисаним правима и условима рада.

Секс индустрија постоји у целом свету одувек, упркос бројним и темељним покушајима да се она искорени. У срединама где је проституција криминализована особе које се њоме баве су стигматизоване, а у случају сексуалних радница оне су изложене злоупотребама, уценама и насиљу од стране макроа, клијената, а неретко и полиције.

Увођењем сексуалног рада у легалне токове омогућили би:

  1. Заштиту запослених у том послу и спречавање насиља над њима.
  2. Могућност контроле здравља запослених и услова давања сексуалних услуга, тј. контролу прописаних мера заштите чиме се спречава и ширење полно преносивих болести.
  3. Пуњење буџета новцем који сада иде нелегалним токовима и пуни џепове криминалаца. Проституцијам се по проценама, у свету оствари профит од 186 милијарди долара. Само у Немачкој, где је то легална индустрија, профит од проституције донесе 18 милијарди долара. Уз легализацију канабиса, легализацијом проституције, Србија би веома брзо имала новац не само за нове велике инвестиционе циклусе, већ и за решавање социјалних питања и драстично побољшање квалитета живота њених грађана.
  4. Смањила би се стопа криминала и смањила би се корупција.

Поставља се питање менталног здравља и колико је проституција као посао трауматична по оне који се њоме баве. Постоје сведочења и студије са различитим резултатима аргументи и за и против, али би легализацијом сексуалног рада, сада запосленима било омогућено да добију професионалну психолошку помоћ и емотивне подршку.

Такође, постоји и дилема да ли би оваква легализација повећала обим трговине људима, на примеру Новог Зеланда где се то реализовало, није забележен пораст овог облика криминала. Шта више, легализацијом се остварују бољи контакти и сарадња између полиције и сексуалних радника/ца и самим тим је лакше пријавити, детектовати и правно процесуирати овакву појаву.